Cena života „na visokoj nozi”

Bekstvo iz siromaštva, želja da se bude uspešan, bogat i srećan, da se živi negde gde ćeš biti okružen pažnjom, pa makar i nezasluženom, da sebi možeš da priuštiš više od običnih ljudi koje svakodnevno viđaš oko sebe...

Ambicija je ono što nas pokreće u životu.

Kako polazimo sa niže društvene stepenice, tako ambicija ima jaču snagu. Neretko i preveliku za naše fizičke i mentalne sposobnosti... Ali ona nas tera dalje i od nas zahteva više. Uspeh nekoga ko je u život krenuo iz iste sredine kao i mi samo nas dodatno inspiriše.

A u celoj toj priči, ljubav je možda i najjači motiv.

Mada, pre svega, izuzetna ljubavna pesma, „Kuda lutaš voljena” („Where Do You Go To (My Lovely)?”) engleskog kantautora Pitera Sarsteda pomalo liči i na neku vrstu almanaha. Zbog velikog broja imena stvarnih ljudi i stvarnih mesta koja se u njoj pominju. Istovremeno, ona ukazuje na to šta je istinska ambicija, i do kojih društvenih visina može da nas odvede.

Takođe, ovo je pesma koja ukazuje da je cena koju na putu u takozvani džet-set (društvo najbogatijih, koji ne mare kako će potrošiti pare) moramo da platimo često izuzetno visoka, neretko prevazilazeći naša sopstvena osećanja. Najviša je u trenucima osame, kada oko nas nema gužve, veselih glasova, prijatnih lica, laskavaca... kada smo prepušteni sopstvenim mislima koje nas i bez naše volje podsećaju na trenutak i mesto sa kojeg smo krenuli.

Zato autor u refrenu i ponavlja: „Kuda lutaš voljena, kada samuješ u krevetu. Kaži mi kakve misli te obuzimaju, voleo bih da prodrem u tvoj um.” Pa i sam naslov predstavlja retoričko pitanje: da li je glamurozan život koji vodi junakinja pesme – Meri-Kler – dotičnoj doneo istinsku sreću i duševni mir.

A taj glamoruzni život uključuje luksuzni stan u najelitnijem delu Pariza, poznanstvo sa svetskom društvenom elitom, odlaske na diplomatske prijeme, punu pažnju muškaraca, letovanje u najizvikanijim mestima francuske rivijere, a provođenje zimskih dana u najskupljim skijalištima...

„Stara si između dvadesete i tridesete. Veoma poželjno godište. Tvoje telo je čvrsto i izazovno. Uostalom, ti živiš na bleštavoj pozornici”, opisuje autor svoju junakinju i dodaje: „Govorka se da će, kada se budeš udavala, to biti za milionera. Ali oni ne znaju tvoje poreklo. I pitam se da li ih to uopšte zanima?”

Tu je, kao zaključak, i podsećanje na ulice sa periferije Napulja i dvoje malih prosjaka vođenih ambicijom da se izvuku iz sumorne svakodnevice: „Zato, pogledaj me dobro Meri-Kler i seti se ko si ti zaista. A onda me potpuno zaboravi, mada znam da ćeš, duboko u sebi, doveka nositi taj ožiljak.”

Sreća ponekad zaista ume da bude surovo skupa.

Kuda lutaš voljena

Pričaš kao Marlena Ditrih

A plešeš poput Zizi Žanmer

Odevaš se kod Balmena

A kosa ti je prošarana dijamantima i perlama

Živiš u luksuznom apartmanu

Na Bulevaru Sen Mišel

Gde čuvaš ploče Rolingstounsa

I druguješ sa Sašom Distelom

Odlaziš na prijeme u ambasade

Gde pričaš na ruskom i grčkom

A mladići koji se muvaju oko tebe

Pomno prate svaku tvoju reč

Ali, kuda lutaš voljena

Kada samuješ u krevetu

Kaži mi kakve misli te obuzimaju

Voleo bih da prodrem u tvoj um

Znam sve o tvom obrazovanju

Koje si stekla na Sorboni

I slici koju si ukrala od Pikasa

Tvoja ljupkost je bezgranična

Kada ideš na letovanje

Odlaziš u Žuan le Pen

U pažljivo skrojenom kostimu

Dobijaš jednaku boju po leđima i nogama

A kada zasneži odlaziš u Sent Moric

Sa ostalima iz džet-seta

Tamo srkućeš svoj brendi „napoleon“

Bez da pokvasiš usne

Ali, kuda lutaš voljena

Kada samuješ u krevetu

Kaži mi kakve misli te obuzimaju

Voleo bih da prodrem u tvoj um

Stara si između dvadesete i tridesete

Veoma poželjno godište

Tvoje telo je čvrsto i izazovno

Uostalom, ti živiš na bleštavoj pozornici

Ime ti pominju u visokim krugovima

Poznaješ i Agu Kana

Za Božić ti je poslao trkaćeg konja

A ti si ga zadržala, tek tako, zabave radi

Pričaju da ćeš, kada se budeš udavala

To biti za milionera

Ali oni ne znaju tvoje poreklo

I pitam se da li ih to uopšte zanima

Kuda lutaš voljena

Kada samuješ u krevetu

Kaži mi kakve misli te obuzimaju

Voleo bih da prodrem u njih

Prisećam se ulica na periferiji Napulja

I dvoje dece kako prose

Oboje nošeni vatrenom ambicijom

Da sa sebe zbace taj sirotinjski žig

Zato, pogledaj me dobro Meri-Kler

I seti se ko si ti zaista

A onda me potpuno zaboravi

Mada znam da ćeš, duboko u sebi,

Doveka nositi taj ožiljak

Jer ja znam kuda lutaš voljena

Kada si sama u krevetu

Znam koje te misli more

Ja mogu da prodrem u tvoj um...