Цена живота „на високој нози”

Бекство из сиромаштва, жеља да се буде успешан, богат и срећан, да се живи негде где ћеш бити окружен пажњом, па макар и незаслуженом, да себи можеш да приуштиш више од обичних људи које свакодневно виђаш око себе...

Амбиција је оно што нас покреће у животу.

Како полазимо са ниже друштвене степенице, тако амбиција има јачу снагу. Неретко и превелику за наше физичке и менталне способности... Али она нас тера даље и од нас захтева више. Успех некога ко је у живот кренуо из исте средине као и ми само нас додатно инспирише.

А у целој тој причи, љубав је можда и најјачи мотив.

Мада, пре свега, изузетна љубавна песма, „Куда луташ вољена” („Where Do You Go To (My Lovely)?”) енглеског кантаутора Питера Сарстеда помало личи и на неку врсту алманаха. Због великог броја имена стварних људи и стварних места која се у њој помињу. Истовремено, она указује на то шта је истинска амбиција, и до којих друштвених висина може да нас одведе.

Такође, ово је песма која указује да је цена коју на путу у такозвани џет-сет (друштво најбогатијих, који не маре како ће потрошити паре) морамо да платимо често изузетно висока, неретко превазилазећи наша сопствена осећања. Највиша је у тренуцима осаме, када око нас нема гужве, веселих гласова, пријатних лица, ласкаваца... када смо препуштени сопственим мислима које нас и без наше воље подсећају на тренутак и место са којег смо кренули.

Зато аутор у рефрену и понавља: „Куда луташ вољена, када самујеш у кревету. Кажи ми какве мисли те обузимају, волео бих да продрем у твој ум.” Па и сам наслов представља реторичко питање: да ли је гламурозан живот који води јунакиња песме – Мери-Клер – дотичној донео истинску срећу и душевни мир.

А тај гламорузни живот укључује луксузни стан у најелитнијем делу Париза, познанство са светском друштвеном елитом, одласке на дипломатске пријеме, пуну пажњу мушкараца, летовање у најизвиканијим местима француске ривијере, а провођење зимских дана у најскупљим скијалиштима...

„Стара си између двадесете и тридесете. Веома пожељно годиште. Твоје тело је чврсто и изазовно. Уосталом, ти живиш на блештавој позорници”, описује аутор своју јунакињу и додаје: „Говорка се да ће, када се будеш удавала, то бити за милионера. Али они не знају твоје порекло. И питам се да ли их то уопште занима?”

Ту је, као закључак, и подсећање на улице са периферије Напуља и двоје малих просјака вођених амбицијом да се извуку из суморне свакодневице: „Зато, погледај ме добро Мери-Клер и сети се ко си ти заиста. А онда ме потпуно заборави, мада знам да ћеш, дубоко у себи, довека носити тај ожиљак.”

Срећа понекад заиста уме да буде сурово скупа.

Куда луташ вољена

Причаш као Марлена Дитрих

А плешеш попут Зизи Жанмер

Одеваш се код Балмена

А коса ти је прошарана дијамантима и перлама

Живиш у луксузном апартману

На Булевару Сен Мишел

Где чуваш плоче Ролингстоунса

И другујеш са Сашом Дистелом

Одлазиш на пријеме у амбасаде

Где причаш на руском и грчком

А младићи који се мувају око тебе

Помно прате сваку твоју реч

Али, куда луташ вољена

Када самујеш у кревету

Кажи ми какве мисли те обузимају

Волео бих да продрем у твој ум

Знам све о твом образовању

Које си стекла на Сорбони

И слици коју си украла од Пикаса

Твоја љупкост је безгранична

Када идеш на летовање

Одлазиш у Жуан ле Пен

У пажљиво скројеном костиму

Добијаш једнаку боју по леђима и ногама

А када заснежи одлазиш у Сент Мориц

Са осталима из џет-сета

Тамо сркућеш свој бренди „наполеон“

Без да поквасиш усне

Али, куда луташ вољена

Када самујеш у кревету

Кажи ми какве мисли те обузимају

Волео бих да продрем у твој ум

Стара си између двадесете и тридесете

Веома пожељно годиште

Твоје тело је чврсто и изазовно

Уосталом, ти живиш на блештавој позорници

Име ти помињу у високим круговима

Познајеш и Агу Кана

За Божић ти је послао тркаћег коња

А ти си га задржала, тек тако, забаве ради

Причају да ћеш, када се будеш удавала

То бити за милионера

Али они не знају твоје порекло

И питам се да ли их то уопште занима

Куда луташ вољена

Када самујеш у кревету

Кажи ми какве мисли те обузимају

Волео бих да продрем у њих

Присећам се улица на периферији Напуља

И двоје деце како просе

Обоје ношени ватреном амбицијом

Да са себе збаце тај сиротињски жиг

Зато, погледај ме добро Мери-Клер

И сети се ко си ти заиста

А онда ме потпуно заборави

Мада знам да ћеш, дубоко у себи,

Довека носити тај ожиљак

Јер ја знам куда луташ вољена

Када си сама у кревету

Знам које те мисли море

Ја могу да продрем у твој ум...