Vojni sud za bivšeg zeta

Pet aviona, tri helikoptera, šesnaest automobila, četiri apartmana, farma, saune, bazeni i pola miliona dolara na bankovnom računu... eto prilične cene kojom je jedan zet, u ovom slučaju izbegli Rahat Alijev, platio za svoju nelojalnost tastu, moćnom vladaru Kazahstana Nursultanu Nazarbajevu.

I to nije sve. Imovina koju Alijev, dokopavši se azila u Austriji (gde se svojom srećom zatekao u svojstvu kazaškog diplomate), nije stigao da zbrine, oduzeta je po presudi za samo prva utužena dela – reketiranje, kriminalno organizovanje, otmice ljudi i ucenjivanje. (Dabome, uz dvadeset godina robije osuđenome, pride.) A glavno tek sada počinje. Jer, posle civilnog, u Alma Ati zaseda i kazaški sud vojni, te bi zlosrećni Alijev sada imalo da dokazuje i da nije tačno da je protiv vlasti bivšeg tasta kovao zaveru, za šta mu se sudi.

Do čega sve ne dovede nesloga u familiji, othuknuo bi dobronamerni čovek nad prizorom poremećene idile. Dinastija Nazarbajev mogla je do pre neki dan biti uzor sklada u porodičnom funkcionisanju jedne „tranzicione” vlasti. Dariga i Rahat, predsednikova najstarija kćer i njen muž – gazde su kazaških medija (televizije, novina, radio-stanica i informativne agencije). Usput i suvlasnici nekoliko banaka. Predsednikov drugi zet Kulibajev, oženjen srednjom Dinarom, drži nacionalnu naftu. A najmlađa, i još neudata Alija Nazarbajev, tek poletarac u „biznisu”, trudi se da uzleti, snalaženjem s nacionalnim građevinskim kompanijama.

Nursultan, iako jedan od dva poslednja kadrovska fosila nekadašnjeg SSSR-a (uz Karimova, u Uzbekistanu), lako je na ovaj način mogao da ostane rasterećen „za politiku”, u stanju da ponese i nosi brige doživotnog šefa države. Hvalili su ga za „dobre korake u pravcu demokratije u Kazahstanu” (SAD), a i kandidovali da predsedava OEBS-u.

Ukratko, gde bi se sve stiglo da nije ispalo po onom „ko sa zetovima kuću…” Rahatu Alijevu nije bilo dovoljno što je uz poslove bio i na funkcijama – podšefa Nacionalnog komiteta za bezbednost, pa prvog zamenika šefa diplomatije, a i izaslanika Kazahstana pri OEBS-u. Računajući na uticaj Darige, koja je svoju partiju (Asar) ujedinila sa očevom (Otan) u jednu jedinstvenu vladajuću, bacio je izgleda oko i na tastov tron. Ili su, pak, Nazarbajeva ubedili da je to tako – Dinara i Timur Kulibajev, predsednikov zet br. 2.

U svakom slučaju, od početka februara i presude „optuženome u odsustvu”, počupano perje leti sada na sve strane. Zabarikadiran iza izbegličkog zaklona u Austriji, progonjeni zet dokazuje da su sve optužbe protiv njega motivisane politički. Navodi ono što, ruku na srce, nije ni sporno, da „u današnjem Kazahstanu samo predsednik Nazarbajev lično i kažnjava i prašta”. Zatim, da je „slugeranjski sudski sistem lišen i poslednjih svojstava nezavisnog, pa samo pečatira već gotove odluke predsedničke administracije”. A onda, i da je Nursultan Nazarbajev za ovo četvrt veka vlasti lepo i na stranu sklonio navodno petnaest milijardi dolara.

Sve je jasno, ali ima jedno što Alijev (od koga se Dariga već na početku neprilika s tatom razvela) ne zna ni sam. Gde će pobeći kada Nazarbajev, koristeći moći kazaške nafte i gasa, izdejstvuje ukidanje njegovog privremenog azila u Austriji?