Војни суд за бившег зета

Пет авиона, три хеликоптера, шеснаест аутомобила, четири апартмана, фарма, сауне, базени и пола милиона долара на банковном рачуну... ето приличне цене којом је један зет, у овом случају избегли Рахат Алијев, платио за своју нелојалност тасту, моћном владару Казахстана Нурсултану Назарбајеву.

И то није све. Имовина коју Алијев, докопавши се азила у Аустрији (где се својом срећом затекао у својству казашког дипломате), није стигао да збрине, одузета је по пресуди за само прва утужена дела – рекетирање, криминално организовање, отмице људи и уцењивање. (Дабоме, уз двадесет година робије осуђеноме, приде.) А главно тек сада почиње. Јер, после цивилног, у Алма Ати заседа и казашки суд војни, те би злосрећни Алијев сада имало да доказује и да није тачно да је против власти бившег таста ковао заверу, за шта му се суди.

До чега све не доведе неслога у фамилији, отхукнуо би добронамерни човек над призором поремећене идиле. Династија Назарбајев могла је до пре неки дан бити узор склада у породичном функционисању једне „транзиционе” власти. Дарига и Рахат, председникова најстарија кћер и њен муж – газде су казашких медија (телевизије, новина, радио-станица и информативне агенције). Успут и сувласници неколико банака. Председников други зет Кулибајев, ожењен средњом Динаром, држи националну нафту. А најмлађа, и још неудата Алија Назарбајев, тек полетарац у „бизнису”, труди се да узлети, сналажењем с националним грађевинским компанијама.

Нурсултан, иако један од два последња кадровска фосила некадашњег СССР-а (уз Каримова, у Узбекистану), лако је на овај начин могао да остане растерећен „за политику”, у стању да понесе и носи бриге доживотног шефа државе. Хвалили су га за „добре кораке у правцу демократије у Казахстану” (САД), а и кандидовали да председава ОЕБС-у.

Укратко, где би се све стигло да није испало по оном „ко са зетовима кућу…” Рахату Алијеву није било довољно што је уз послове био и на функцијама – подшефа Националног комитета за безбедност, па првог заменика шефа дипломатије, а и изасланика Казахстана при ОЕБС-у. Рачунајући на утицај Дариге, која је своју партију (Асар) ујединила са очевом (Отан) у једну јединствену владајућу, бацио је изгледа око и на тастов трон. Или су, пак, Назарбајева убедили да је то тако – Динара и Тимур Кулибајев, председников зет бр. 2.

У сваком случају, од почетка фебруара и пресуде „оптуженоме у одсуству”, почупано перје лети сада на све стране. Забарикадиран иза избегличког заклона у Аустрији, прогоњени зет доказује да су све оптужбе против њега мотивисане политички. Наводи оно што, руку на срце, није ни спорно, да „у данашњем Казахстану само председник Назарбајев лично и кажњава и прашта”. Затим, да је „слугерањски судски систем лишен и последњих својстава независног, па само печатира већ готове одлуке председничке администрације”. А онда, и да је Нурсултан Назарбајев за ово четврт века власти лепо и на страну склонио наводно петнаест милијарди долара.

Све је јасно, али има једно што Алијев (од кога се Дарига већ на почетку неприлика с татом развела) не зна ни сам. Где ће побећи када Назарбајев, користећи моћи казашке нафте и гаса, издејствује укидање његовог привременог азила у Аустрији?