Zimski dani alasa sa Dunava

Budva – Zubato sunce prigrlilo Budvu,prolaznici se u podne kupaju u nebeskimzracima kraj drevne Pizane. Zastaju ispred starog parka, odmorišta i turistai domaćina, pred neobičnim prizorom.

Slikar, pisac, alas sa Dunava i južnogmora Savo Jokić slika Budvu. Ispred štafelaja Žika iz Marinkove bare razvioharmoniku, onako potiho za uvo boema.

– Ovde je ipak toplo, uskoro će gosti– smeška se Jokić. – Hvatam Budvu i zrake zime koja odlazi. Crtam je tako godinama, u svako godišnje doba. I svaki putje drugačije, što je svakako normalno. Budva, ona stara, ne menja se, ali ja imamstalne transformacije.

Slikar, koji uzgred piše, a pravi zanat mu je ribarenje, otkriva tajnu: navršilo se punih pedeset godina kakodolazi na Budvansku rivijeru.

– Bio sam punoletan kada sam prvi puts Brajića ugledao plavetnilo ispred Paštrovića, njihovog deviznog „sveca”,ostrva Sveti Nikola... Ta slika mi je toliko sveža, ali nikako da je prenesem naplatno.

Jokić je pola godine na moru, ostatakna Dunavu. Slika i piše, u pauzama između zabacivanja mreža i parangala. Iz Paštrovića svake godine ide pravo na naSajam knjiga u Beograd. Tamo se lane pojavila njegova knjiga „Na grobu Svetog Nikole”. Izdavač „General buks” je za smotruliterature, priredio i nova izdanja njegovih ranijih knjiga „Ruke na rešetkama”(po njoj je snimljen i film) „Zimskileptir” „Drumovima Đure Jakšića”.

Stari boem, drug blaženopočivšihLibera Markonija i Brane Petrovića,živahnog Jakova Grobarova i drugih pisaca i boema Beograda, ne prodaje mnogosvoje slike. Tu i tamo otuđi poneki crtež, ulje, ali...

– Trampim ono što naslikam za njegušku pršutu i crmničko vino. „Oglas”sam odavno objavio i zasad ide dobro. Nedavno sam poklonio tri slike Udruženjulovaca iz Petrovca, a zauzvrat ću dobiti divljeg vepra. Kada ga ulove, naravno.

Iz Beograda Savo se više puta godišnje „seli” na more. Radi ribarenja i slikanja. Danju slika, a noću pomalo zapisuje. Naravno, onda kada ne kreće na pučinu u potragu za dobrom morskom ribom.

– U pauzama s jeseni berem divlje šipke zajedno sa slikarom Mijom Mijuškovićem oko Sutomora. Pravimo dobar sokkojim se svake zime branimo od virusa.

Naravno, uz dobru rakiju koju su moji prijatelji na moru poodavno ispekli. Lepoje, eto, hvala Bogu trajem, ali i kada se napuni pedeset puno je. A kamoli kada se nabere toliko turističkih, odnosno bolje je

kada sam ja u pitanju reći nomadskih godina. No, ovo sunce, kraj mora zaista krepi – reče Savo Jokić.