EK ne promoviše gasovod „Istočni prsten”

Evropska komisija (EK) ne promoviše projekat „Istočni prsten”, koji je predložen pa povučen, saopštila je juče Delegacije EU u Srbiji i navela da je EK posvećena diversifikaciji snabdevanja Srbije gasom, posebno preko gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske.

EK promoviše Plan gasnog povezivanja Centralne i Jugoistočne Evrope (CESEC) u kome Srbija aktivno učestvuje, navodi se u saopštenju i dodaje da je u okviru inicijative CESEC, predložen projekat „Istočni prsten”, koji je međutim povučen i samim tim ni Komisija ne učestvuje u njegovoj promociji.

Može se samo pretpostaviti da je ovo odgovor na prošlonedeljnu izjavu Ivice Dačića, prvog potpredsednika Vlade Srbije, koji je izjavio da je od ruskih kolega saznao da su zvaničnici EU nudili Rusiji da se izgradi gasovod koji bi se zvao „Istočni prsten”, a išao bi preko Bugarske, Rumunije, Mađarske i Slovačke, dok bi Srbija bila zaobiđena. On je tada naglasio da toliko licemerje od funkcionera u Briselu nije mogao ni da zamisli, jer su oni bili glavni koji su učinili sve da propadne projekat „Južni tok”. „Kada ruski gas treba da ide za Srbiju, to je onda politički problem, a kada treba da ide za Zapadnu i Severnu Evropu, onda je to ekonomija koja nema veze sa politikom”, predočio je tada Dačić.

U saopštenju EK se ističe da konekcija između Srbije i Bugarske predstavlja projekat od zajedničkog interesa za Energetsku zajednicu.

EK je, kako se navodi, obratila pažnju na saopštenje „Gasproma”, OMV-a, „Šela” i E.ON-a, koji razmatraju izgradnju dva dodatna produžetka gasovoda „Severni tok”, koji bi povećali kapacitet gasovoda za 55 milijardi kubnih metara godišnje.

Osim toga, „Gasprom” je u januaru 2015. najavio izgradnju „Turskog toka”, čime bi se kapacitet gasovoda koji snabdeva Tursku, a preko Turske i Evropu, povećao za 47 milijardi kubnih metara.

Energetska bezbednost je i dalje prioritet Energetske zajednice, a kako je navedeno u okvirnoj strategiji Energetske zajednice, energetska diversifikacija je od presudnog značaja za postizanje sigurnog i fleksibilnog dotoka gasa preduzećima i građanima EU. „EU je naročito posvećena diversifikaciji zemalja koje dobavljaju gas i ugovornih strana, te diversifikaciji gasnih puteva. Da bi postigla ovaj cilj, Komisija je posvećena unapređenju gasne povezanosti i konkurentnosti tržišta gasa u Evropi i to kroz projekte poput Južnog gasnog koridora, uspostavljanja čvorišta tečnog gasa u Sredozemlju pri čemu je tečni prirodni gas u samom središtu ove strategije,” navodi se u saopštenju.

Takođe se podseća da se sa tim ciljem vrše aktivnosti i u okviru grupe CESEC na visokom nivou te u okviru strategija za skladištenje tečnog prirodnog gasa.

EU u ovom trenutku uvozi oko trećinu gasa iz Rusije, od čega otprilike polovina prolazi kroz Ukrajinu.

I dok se očekuje smanjenje evropske proizvodnje u narednoj dekadi, iskorišćenost postojećeg kapaciteta uvoza iz Rusije iznosi oko 57 odsto, što pokazuje da aktuelne trase od Rusije do EU, uključujući one preko Ukrajine, uveliko prevazilaze potrebe EU za trenutnim i budućim snabdevanjem gasa.

EK podseća da novi gasovodi moraju biti izgrađeni u skladu sa zakonodavstvom EU i Komisija će zato pomno pratiti primenu zakona EU, naročito onih u oblasti energetike, unutrašnjeg tržišta i konkurencije.

EK, kako se ističe, još jednom ponavlja da je Ukrajina zahvaljujući svom položaju jedna od najsigurnijih zemalja tranzita pri čemu je i ekonomska ruta za snabdevanje Evrope.

Tanjug