Novi život banjalučke džamije Ferhadije

Od našeg dopisnika

Banjaluka – Čuvena banjalučka Ferhat-pašina džamija – Ferhadija, koja je minirana tokom ratnog vihora u noći između 6. i 7. maja 1993, potpuno je obnovljena. Rijaset Islamske zajednice BiH i Muftijstvo banjalučko odrediće u narednom periodu termin svečanosti njenog otvaranja. U obnovu započetu 2001. dosad je uloženo preko pet miliona evra, a znatan deo novca, pored Turske agencije za međunarodnu saradnju i razvoj, obezbedile su vlasti Republike Srpske. Obnova ima za cilj da Ferhadija izgleda kao pre, pa su izgrađena tri turbeta, šadrvan i ograda, zbog čega je njen izgled identičan prethodnom. Prilikom izgradnje vraćeno je oko 60 odsto starih fragmenata džamije koji su pronađeni na više lokacija. Ferhadija će kao i pre biti jedna od najsvetlijih džamija u BiH, budući da i sad ima 43 prozora.

Ramiz Salkić, potpredsednik RS, rekao je za „Politiku” da je obnova Ferhadije veliki stvar za sve Bošnjake i one koji vole Banjaluku. „Radno otvaranje već je obavljeno, pa je Ferhadija tokom meseca ramazana u funkciji. Nakon svečanog otvaranja, koje je, po mojim informacijama, planirano za sledeću godinu, Banjaluka će dobiti i turističku atrakciju. Osim poruke da se ne isplati rušiti jer se sve ipak ponovo izgradi, obnova pokazuje da su se vremena promenila, kao i okolnosti, pa je simbolika višestrana”, naveo je Salkić.

Sudeći po pozitivnim komentarima prolaznika, banjalučka Ferhadija je u potpunosti zadržala stari šarm. Nadležni kažu da je na projektu obnove učestvovalo 28 saradnika i preko 120 kooperanata. „Služio sam se pozitivnim iskustvima iz prošlosti, istražujući tradicionalne načine gradnje, ispitivao religijske dogme koje su temelj svakog sakralnog objekta”, rekao je profesor arhitekture Muhamed Hamidović, projektant i rukovodilac obnove.

Nakon što je Fehradija 1993. minirana, ostaci objekta organizovano su odvezeni na obližnje deponije. Godine 2001. vandali su nasiljem sprečili postavljanje kamena temeljca za obnovu Ferhadije i tom prilikom od posledica je preminuo vernik Murat Badić. Ferhadija je uvrštena u kulturnu baštinu BiH 1950, a kasnije i na Listu spomenika svetske baštine Uneska.

„U Banjaluci je dosad svečano otvoreno 11 džamija, a četiri pripremamo za otvaranje. Ostale su nam još aktivnosti na obnovi Arnaudije”, rekao je nedavno glavni imam Medžlisa Islamske zajednice Banjaluke Muhedin Spahić. Predsednik Udruženja povratnika u Banjaluku Kemal Gunić za naš list kaže da je Ferhadija simbol Bošnjaka, ali i svih drugih nacija, zbog čega mnogi s nestrpljenjem očekuju trenutak svečanog otvaranja. „Molitva se već obavlja, ali čin otvaranja imaće pozitivnu poruku za sve Banjalučane. U razgovoru sa povratnicima prepoznajem da se Ferhadija doživljava kao upečatljivi simbol. Razume se da nam obnova mnogo znači, jedva čekamo otvaranje”, rekao je Gunić. Džamija Ferhadija sagrađena je 1579. u klasičnom osmanskom stilu. Sa vrhom kupole od 18 metara i munarom od 43 metra neimarsku vrednost pre 436 godina pokazali su domaći majstori uz nadzor voditelja građenja mimar Sinana, po izričitoj želji Ferhad-paše Sokolovića. On je za 30.000 dukata, koje je dobio od otkupa Volfa, sina barona Herberta Auersperga, kog je porazio u borbi, odlučio je podići Ferhadiju, u čijem će kompleksu od 1590, nakon što ga je usmrtio rob, i sam počivati. Kompleks Ferhadije čine i šadrvan sa 12 česmi – lula, kao delo marokanskih stručnjaka.

Postoji legenda koja kaže da su Ferhadiju gradila trojica najboljih neimara. Kad je objekat sagrađen, čuše da ih Ferhad-paša namerava pogubiti kako sličnu graditeljsku lepotu ne bi još negde podigli. Zato napraviše sebi krila i poleteše s vrha džamije. Sva trojica padoše na tri strane Banjaluke, Petar na današnji Petrićevac, Pavle na današnji Pavlovac, a treći, koji slomi rebra, pade na desnu obalu Vrbasa, Rebrovac.

Mladen Kremenović