Kako Amerika špijunira najbliže prijatelje

Bela kuća je demantovala tvrdnje „Vikiliksa” da su SAD prisluškivale aktuelnog francuskog predsednika. Vašington, s druge strane, nije ni negirao ni potvrdio tvrdnje istog sajta da su meta američkih špijuna bila i dvojica Olandovih prethodnika. Reagujući na novi saveznički špijunski udarac, Jelisejska palata je juče saopštila da je američko špijuniranje „neprihvatljivo” i da ga više neće tolerisati.

Sajt Džulijana Asanža objavio je da je američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) presretala telefonske razgovore bivših šefova Pete republike Žaka Širaka i Nikole Sarkozija. Fransoa Oland, sadašnji šef Jelisejske palate, takođe se nalazi u dokumentaciji koja je nosila oznaku „stroge tajne”, a koja je nekim kanalima – ne zna se da li zahvaljujući materijalu Edvarda Snoudena – procurila na „Vikiliks”. Vest, koju je preksinoć prvi preneo „Liberasion”, izazvala je negodovanje u Parizu, ali, ako je suditi prema ponašanju Nemačke kada se otkrilo da je NSA „ozvučila” telefon kancelarke Angele Merkel, teško da će nešto promeniti u odnosima između SAD i špijuniranog evropskog partnera.

Iz novih poglavlja afere koja bi se mogla nazvati „Kako Amerika špijunira najbliže prijatelje” saznajemo da je agenciju vrlo zanimalo šta francuski lideri govore u periodu od 2006. do 2012. Služba je postavila „bubice” čak i na Sarkozijev telefon, iako je ovaj šef Jeliseja važio za proameričkog lidera. U zapisniku američkih obaveštajaca stoji da je Sarkozi iza leđa SAD pokušavao da nastavi mirovne pregovore između Izraelaca i Palestinaca. Zabeleženo je i da je Oland još pre tri godine brinuo da Grčka ne izađe iz evrozone i da je o tome želeo da porazgovara sa nemačkim socijalistima jer mu konzervativna Merkelova nije ulivala poverenje. Agenti su zapisali kako francuski predsednici tumače svetsku ekonomsku krizu, analiziraju odnose u EU i iznose mišljenja o drugim temama, pri čemu nijedna sačuvana informacija nema nikakve veze sa američkom bezbednošću i borbom protiv terorizma, čime Vašington pravda program masovnog nadziranja.

Oland je juče održao hitan sastanak sa ministrima i vojnim glavešinama da bi u saopštenju „pripretio” da Pariz neće trpeti udarce na francuske interese. „Vlasti SAD su prihvatile izvesne obaveze. Moraju da se prisete tih obaveza i striktno ih poštuju”, kažu francuske vlasti. Tamošnje ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je američku ambasadorku na razgovor i najavilo da u Vašington po objašnjenje šalje visokog obaveštajnog zvaničnika. Snouden je prvi 2013. obelodanio da SAD nadziru komunikacije građana i šefova savezničkih zemalja, uključujući evropske partnere u NATO-u.

„Teško nam je da razumemo i zamislimo šta motiviše saveznika da špijunira ostale saveznike, koji su često na istim strateškim pozicijama u svetskim zbivanjima”, kazali su u francuskoj vladi, a prenosi Rojters.

Osim predsednika, meta su bili i njihovi bliski saradnici. Brojevi njihovih mobilnih telefona takođe se nalaze u dokumentaciji NSA. Jedan Sarkozijev pomoćnik je izjavio da oseća da je „poverenje narušeno s obzirom na veoma bliske odnose koje imamo sa SAD i činjenicu da smo ekstremno lojalni saveznici”, dok je gradonačelnica prestonice An Idalgo saopštila da su „Vikiliksova” otkrića „jeziva”, te da „zahtevaju objašnjenje od SAD i garancije da se to više neće ponoviti”.

Osim što tvrde da nisu prisluškivale Olanda, SAD ističu da ga neće špijunirati ni ubuduće. „Nemamo obaveštajnih aktivnosti u inostranstvu osim u pojedinačnim slučajevima iz valjanih bezbednosnih razloga. To se odnosi kako na građane tako i na svetske lidere. Blisko sarađujemo sa Francuskom u pogledu svih od međunarodnog značaja i Francuzi su nezamenljivi partneri”, istakli su u Beloj kući, a prenosi Si-En-En.

I pored zaklinjanja na staro savezništvo i partnerstvo, SAD ne veruju previše svojim evropskim prijateljima, pa ih, kako se ranije verovalo, a kako se posle izlaska Snoudena u javnost sa sigurnošću zna, špijuniraju kao da je bezmalo reč o bliskoistočnim parijama. Nemci su tražili objašnjenje nakon što je izašlo na videlo da je na radaru američkih agenata bila čak i kancelarka Merkel, ali su se ubrzo utišali i odbacili istragu. Da stvar bude još gora, nedavno se saznalo da je nemačka tajna služba BND špijunirala za račun Amerikanaca, i to kompanije i zvaničnike evropskih zemalja sa kojima je u političkoj i ekonomskoj briselskoj uniji. Negodovanje u Parizu je očekivano ako se zna da su Francuzi tradicionalno frustrirani američkom prevlašću u Evropi, ali ne treba očekivati preveliko talasanje, što je juče i naznačio jedan od tamošnjih ministara izjavom da vlada neće dozvoliti da situacija „preraste u krizu”. I pored gunđanja na američki račun, Francuzi su uglavnom pratili Amerikance u njihovim ratnim pohodima, pa je njihova vojska svojevremeno poslata u Avganistan, baš kao što je danas uključena u koaliciju protiv Islamske države. Izuzetak je invazija na Irak u kojoj su odbili da učestvuju, mada su se na primeru Sirije pokazali ratoborniji od SAD i naljutili se na predsednika Baraka Obamu što je odustao od napada na Damask.

Bi-Bi-Si zaključuje da se špijuniranje podrazumeva dok se ne otkrije, a onda je vladama malo nezgodno da javnosti objasne prirodu takvih saveza. Asanž je u tekstu u „Liberasionu” poručio da, kada je reč o uhođenju, prijateljstva ne postoje. „Špijuniranje u inostranstvu je siva zona nadziranja”, kazao je Asanž i dodao da Francuzi „imaju pravo da znaju da je njihova izabrana vlada meta neprijateljskog špijuniranja od strane navodnog saveznika”. Međutim, Francuzi su i ranije znali da su ih SAD „ozvučile”. Ironijom sudbine upravo je materijal „Vikiliksa” otkrio da je Amerika 2010. godine špijunirala francuske zvaničnike da bi čula šta oni misle o tome što ih ona špijunira. Dvojica zvaničnika su u tom presretnutom razgovoru izrazili frustraciju što sa SAD ne mogu da postignu sporazum obaveštajnoj saradnji. Amerika ima poseban dogovor o saradnji i razmenjivanju informacija sa saveznicima, ali samo sa onima sa engleskog govornog područja – sa Britanijom, Kanadom, Novim Zelandom i Australijom. Američki obaveštajci su zapisali da francuski zvaničnici „razumeju da je problem u tome što SAD žele da nastave da špijuniraju Francusku”.