Premije sakupljačima otpadaka

Čačak – Poslovno udruženje komunalnih preduzeća Srbije (Komdel) zahteva promenu postojećeg sistema državnih podsticaja u upravljanju komunalnim otpadom i drukčiju preraspodelu novca koji se naplati od zagađivača sredine ili slije u namenski fond.

– Potrebno je uvesti premije sakupljačima kako bi se nadoknadila razlika između stvarnih troškova prikupljanja i cene pojedinih izdvojenih materijala koje se postižu na tržištu. Te stimulacije morale bi da budu usmerene pre svega ka sakupljačima, a ne kao do sada, prema preduzećima koja prerađuju otpatke. Posebno bi trebalo podstaći prikupljanje materijala iz ambalažnog otpada i tako bismo spasili polovinu otpadaka te vrste i čak 25 do 30 odsto ukupne količine komunalnog otpada. Nažalost, naš sistem danas uopšte ne prepoznaje male, individualne sakupljače, iako oni već dugo jesu oslonac u čitavom poslu – kaže za „Politiku” Ljubomir Sikora, predsednik Skupštine Komdela.

Od početka ove godine udruženje je dva značajna skupa svojih delegata, na Borskom jezeru i u Vrnjačkoj Banji, posvetilo sistemu upravljanja komunalnim otpadom u Srbiji. U ovoj oblasti, razume se, problema je napretek, i pored toga što u nas sad postoji pet uređenih regionalnih deponija u državnom vlasništvu (za 700.000 stanovnika), četiri privatne (500.000) i tri pred završetkom (650.000). Ipak, još šest deponija je u zastoju, pa rešenja nema na vidiku (2,7 miliona stanovnika), tri regiona su i dalje daleko od zajedničkih odlagališta (Zaječar, Zrenjanin, Požarevac i Smederevo), a čak 30 odsto stanovništva Srbije je nevidljivo za sistem upravljanja otpadom, pa on završava na potpuno nekontrolisanim smetlištima ili u potocima i jendecima. I tamo gde postoji sakupljanje i odvoz, kamioni su stari 13 godina.

– Zaključili smo da je u našim uslovima mrežu primarnog razvrstavanja otpadaka najbolje uvoditi po pojedinim urbanim celinama kao što su kvartovi, stambeni blokovi i izdvojena naselja, i to postupno, pa bi, tek kad se osmisli sistem sakupljanja i uloži kapital u linije za preradu, mogla da počne ozbiljna reciklaža. Danas je u ovom lancu glavni nedostatak loš kvalitet materijala za reciklažu, jer je često suviše prljav, što smanjuje cenu i onemogućava prodaju. Zbog toga su neophodne manje linije za ručno razdvajanje mešanog otpada po vrstama, najbolje pored transfer-stanica. Unapređenje je moguće kroz pravilno i stalno vaspitanje od najranijih dana druženja u kolektivu, od predškolske ustanove pa nadalje – ističe Sikora, direktor čačanskog „Komunalca”.

Iako se u razvijenim državama EU odlaganje organskog, biorazgradivog otpada na deponije potpuno napušta, naši komunalci predviđaju da će u zemljama u tranziciji – Hrvatska, Rumunija, Bugarska, Mađarska, Srbija – još deceniju ili dve da opstaju stare i grade se nove deponije. U Mađarskoj se danas tek četvrtina komunalnog otpada razvrsta i preradi, iako je zemlja već 12 godina članica Evropske unije. I dalje ubedljivo najjevtinija tehnologija u ovoj oblasti jeste odlaganje na deponije, u nas to košta oko 20 evra po toni otpada.

U svetu, razume se, prerada je tehnološki znatno napredovala. U Nirnbergu su još pre 15 godina primenili tehnologiju potapanja smeća u bazene, gde laki materijali isplivaju na površinu i šalju se na reciklažu, dok teži biološki dozrevaju i od njih se na kraju postupka dobijaju kompost i metan. U Francuskoj je radi ublažavanja kiselosti zemljišta razvijena tehnologija kojom se komunalni otpad jedini sa negašenim krečom, a dobijena smeša kao aditiv ide na oranice i njive. U Austriji – Grac – lake materije se izdvajaju suvim postupkom, mlevenjem pa razduvavanjem, a pošto imaju kalorijsku moć, koriste se kao alternativni energent u 30 kilometara udaljenoj cementari. U Pragu se oko 70 odsto komunalnog otpada uništava u gradskoj spalionici Malešnica…

U Nemačkoj je klasično odlaganje opterećeno visokim taksama, u Austriji još od 2004. godine važi potpuna zabrana bacanja organskog otpada na deponije. U termičkoj obradi, nekada ekološki rizične spalionice prve i druge generacije usavršene su i sada ima konvencionalnih spalionica sa temperaturom sagorevanja od 1.000 Celzijusa do plazma tehnologija koje rade na temperaturama raspadanja atoma čak i do 5.000 Celzijusa, sa veoma malim ostatkom pri sagorevanju, uz potpunu ekološku zaštitu .

Međutim, prosečna porodica u Austriji za odnošenje smeća plati oko 350 evra godišnje. Sa tim novcem mogu da se osmisle i uvedu nove tehnologije. U centru Beča čak radi savremena spalionica u kojoj se uništava komunalni, delom i opasni otpad.

Sa druge strane, porodica u Srbiji odvoženje smeća plaća oko 25 evra godišnje, a taj novac je nedovoljan da se bitnije unapredi sistem upravljanja otpadom na način koji primenjuju najrazvijenije države. Uz to, sistem nije ni do kraja zaokružen. U jednom našem gradu komunalno preduzeće je organizovalo sistem izdvajanja materijala u reciklažne kese. Ipak, neposredno pre nego što naiđu ekipe JKP-a, njih neko ukrade i odveze. Ovako organizovan „posao” potom i naplati neko drugi, u punom iznosu kao da je obavio sve radnje, jer ta imovina nije pravno zaštićena.

G. Otašević