Премије сакупљачима отпадака

Чачак – Пословно удружење комуналних предузећа Србије (Комдел) захтева промену постојећег система државних подстицаја у управљању комуналним отпадом и друкчију прерасподелу новца који се наплати од загађивача средине или слије у наменски фонд.

– Потребно је увести премије сакупљачима како би се надокнадила разлика између стварних трошкова прикупљања и цене појединих издвојених материјала које се постижу на тржишту. Те стимулације морале би да буду усмерене пре свега ка сакупљачима, а не као до сада, према предузећима која прерађују отпатке. Посебно би требало подстаћи прикупљање материјала из амбалажног отпада и тако бисмо спасили половину отпадака те врсте и чак 25 до 30 одсто укупне количине комуналног отпада. Нажалост, наш систем данас уопште не препознаје мале, индивидуалне сакупљаче, иако они већ дуго јесу ослонац у читавом послу – каже за „Политику” Љубомир Сикора, председник Скупштине Комдела.

Од почетка ове године удружење је два значајна скупа својих делегата, на Борском језеру и у Врњачкој Бањи, посветило систему управљања комуналним отпадом у Србији. У овој области, разуме се, проблема је напретек, и поред тога што у нас сад постоји пет уређених регионалних депонија у државном власништву (за 700.000 становника), четири приватне (500.000) и три пред завршетком (650.000). Ипак, још шест депонија је у застоју, па решења нема на видику (2,7 милиона становника), три региона су и даље далеко од заједничких одлагалишта (Зајечар, Зрењанин, Пожаревац и Смедерево), а чак 30 одсто становништва Србије је невидљиво за систем управљања отпадом, па он завршава на потпуно неконтролисаним сметлиштима или у потоцима и јендецима. И тамо где постоји сакупљање и одвоз, камиони су стари 13 година.

– Закључили смо да је у нашим условима мрежу примарног разврставања отпадака најбоље уводити по појединим урбаним целинама као што су квартови, стамбени блокови и издвојена насеља, и то поступно, па би, тек кад се осмисли систем сакупљања и уложи капитал у линије за прераду, могла да почне озбиљна рециклажа. Данас је у овом ланцу главни недостатак лош квалитет материјала за рециклажу, јер је често сувише прљав, што смањује цену и онемогућава продају. Због тога су неопходне мање линије за ручно раздвајање мешаног отпада по врстама, најбоље поред трансфер-станица. Унапређење је могуће кроз правилно и стално васпитање од најранијих дана дружења у колективу, од предшколске установе па надаље – истиче Сикора, директор чачанског „Комуналца”.

Иако се у развијеним државама ЕУ одлагање органског, биоразградивог отпада на депоније потпуно напушта, наши комуналци предвиђају да ће у земљама у транзицији – Хрватска, Румунија, Бугарска, Мађарска, Србија – још деценију или две да опстају старе и граде се нове депоније. У Мађарској се данас тек четвртина комуналног отпада разврста и преради, иако је земља већ 12 година чланица Европске уније. И даље убедљиво најјевтинија технологија у овој области јесте одлагање на депоније, у нас то кошта око 20 евра по тони отпада.

У свету, разуме се, прерада је технолошки знатно напредовала. У Нирнбергу су још пре 15 година применили технологију потапања смећа у базене, где лаки материјали испливају на површину и шаљу се на рециклажу, док тежи биолошки дозревају и од њих се на крају поступка добијају компост и метан. У Француској је ради ублажавања киселости земљишта развијена технологија којом се комунални отпад једини са негашеним кречом, а добијена смеша као адитив иде на оранице и њиве. У Аустрији – Грац – лаке материје се издвајају сувим поступком, млевењем па раздувавањем, а пошто имају калоријску моћ, користе се као алтернативни енергент у 30 километара удаљеној цементари. У Прагу се око 70 одсто комуналног отпада уништава у градској спалионици Малешница…

У Немачкој је класично одлагање оптерећено високим таксама, у Аустрији још од 2004. године важи потпуна забрана бацања органског отпада на депоније. У термичкој обради, некада еколошки ризичне спалионице прве и друге генерације усавршене су и сада има конвенционалних спалионица са температуром сагоревања од 1.000 Целзијуса до плазма технологија које раде на температурама распадања атома чак и до 5.000 Целзијуса, са веома малим остатком при сагоревању, уз потпуну еколошку заштиту .

Међутим, просечна породица у Аустрији за одношење смећа плати око 350 евра годишње. Са тим новцем могу да се осмисле и уведу нове технологије. У центру Беча чак ради савремена спалионица у којој се уништава комунални, делом и опасни отпад.

Са друге стране, породица у Србији одвожење смећа плаћа око 25 евра годишње, а тај новац је недовољан да се битније унапреди систем управљања отпадом на начин који примењују најразвијеније државе. Уз то, систем није ни до краја заокружен. У једном нашем граду комунално предузеће је организовало систем издвајања материјала у рециклажне кесе. Ипак, непосредно пре него што наиђу екипе ЈКП-а, њих неко украде и одвезе. Овако организован „посао” потом и наплати неко други, у пуном износу као да је обавио све радње, јер та имовина није правно заштићена.

Г. Оташевић