Sama svoj muzički majstor

Jedna od najznačajnijih pevačica zabavne i džez muzike, zvezda festivala „Opatija”, „Vaš šlager sezone”, „Zagreb”, „Beogradsko proleće”, „Mesam”, umetnica koja je u svojoj karijeri otpevala mnogo nezaboravnih pesama, Bisera Veletanlić ovih dana se, posle 11 godina diskografske pauze, simbolično vratila na domaću muzičku scenu. Pre mesec dana u muzičkim prodavnicama pojavio se Biserin album „Prozor”. U pitanju je trostruka kompilacija najvećih hitova u izdanju PGP-RTS-a koja na najbolji način svedoči o karijeri Veletanlićeve od 1968. godine do danas.

Bisera Veletanlić koja je tokom karijere sarađivala sa mnogim muzičarima, od Kornelija Kovača do Arsena Dedića, iako je već četiri decenije na muzičkoj sceni, iza sebe ima samo tri albuma: ploče „Bisera”, „Sutra će biti bolje” i kompakt disk „Probudi se”.

Na kompilaciji koja nosi naziv po jednoj od Biserinih najpoznatijih numera „Prozor”, nalaze se pesme po kojima je pamtimo, kao što su „Ostali smo sami”, „Ti si obala ta”, „Prolećni dan”, „Nikad više”, „Milo moje”, „Zlatni dan”, „Ručak za dvoje”, „Što još nikom nismo dali”… U intervjuu za „Politiku” Bisera Veletanlić priznaje da, iako je na sceni 40 godina, i dalje ima tremu pre nego što počne da peva, ali „onda posle otkači”. O svom „Prozoru” priča:

–Kada već ne snimam ništa novo, kada me niko ne zove ni za šta, onda sam rešila da se pozabavim objavljivanjem kompilacije. A, hvala Bogu, imam dovoljno materijala, pevam 40 godina. Otišla sam u PGP i Radio Beograd i tamo sam našla samo desetak svojih snimaka. Ali, prisetila sam se da u kući imam jednu ogromnu kutiju sa snimcima pesama. Kada sam otvorila tu svoju kutiju, videla sam da mi je tu sve i mojoj sreći nije bilo kraja. Imam snimaka za još tri kompakt diska. To što sam objavila trostruki CD je nešto najlepše što mi se desilo u proteklih 18 godina. I sve to dobro zvuči, u pitanju su sjajne pesme.

Zahvaljujući ovoj kompilaciji, sada su i mlađi slušaoci u prilici da se upoznaju sa Vašim radom…

Bilo je krajnje vreme! Ali, da bi mladi slušaoci kupili moj CD, oni moraju da me čuju na radiju ili na televiziji i zapitaju se „ko je ta teta što tako lepo peva”. Ali, ne puštaju me na radiju, niti na televiziji. Na televiziju možeš da ideš samo ako hoćeš da radiš besplatno, a mislim da je u mojim godinama i sa ovakvim stažom to sramno tražiti. Strašno bih volela da moj CD kupuju mladi ljudi, a znam da će ga kupiti oni koji su na mojoj strani od početka.

Koliko su se danas stvari promenile u odnosu na vreme kada ste počinjali da se bavite muzikom. Da li je i dalje bitno imati dobru pesmu, dobar glas, ili se muzika danas više gleda nego što se sluša?

Odavno je već tako. Od kada su silikoni „proradili” muzika se „sluša” sa otvorenim ustima. Muzika ima malo uticaja, ima mnogo problema, ali nije na meni da ispravljam „krive Drine”. Nažalost, danas se muzika mnogo manje kupuje. Samo se sladokusci vraćaju slušanju ploča. Ali, nadam se da će se sve vratiti na početak. Ne treba se uzbuđivati oko toga, treba samo izdržati.

Zašto 11 godina niste objavili novi album?

Kako da objavljujem album kada me niko ne zove?! Jedini CD sam objavila 1997. godine. Ako poželim da snimim novi CD, možda će mi iz PGP-a, kao i ovoga puta, opet izaći u susret, jer znaju da će dobiti nešto kvalitetno. Ali, danas nema svrhe snimati, jer ti nekoliko puta puste reklamu za album i ništa više. I šta si onda radio. Meni u prodavnicama kažu da se prodaje CD fantastično, i ako je tako ja sam najsrećnija na svetu.

Nastupali ste na mnogim festivalima u bivšoj Jugoslaviji od „Vašeg šlagera sezone” do „Opatije”, kojih se mnogi i danas rado sećaju. Kakvi su današnji festivali?

Pravih festivala više nema. Sada svako ima svoje festivale – Hrvatska, BiH, Crna Gora i Srbija. Kada počne leto u svakoj banji je neki festival. To je zaista smešno. Svaki gradić ima svoj festivalčić. Ne znam nijednu pesmu sa tih „festivala”. Znate šta, kada u državi ne funkcioniše ništa, onda nema ni muzike. A to se već dugo dešava. Ja ne funkcionišem kada moja zemlja nije u miru, kada nije sređena.

Kada je sve tako crno, šta dalje, da li uopšte imate nekakva očekivanja?

Mene sada zovu da pravim solistički koncert. Ali, znate šta, posle 40 godina pevanja i očekivanja da će mi neko organizovati solistički koncert, sad više nemam ni volje ni snage za to. Prosto, ne da mi se, izduvala sam se kao balon! Bilo bi prirodno da danas imam 50. koncert. Ali, zar sad da pravim prvi solistički koncert, zbog kojeg će pritisak da mi skoči i umreću od straha, jer se tek sad neko setio da vredim? E pa, nisam sigurna da ću ga održati. Planiram samo da budem zdrava i da živim svoj život kao i do sada, bez ičije pomoći, podrške i bez nacionalne penzije.