Самa свој музички мајстор

Једна од најзначајнијих певачица забавне и џез музике, звезда фестивала „Опатија”, „Ваш шлагер сезоне”, „Загреб”, „Београдско пролеће”, „Месам”, уметница која је у својој каријери отпевала много незаборавних песама, Бисера Велетанлић ових дана се, после 11 година дискографске паузе, симболично вратила на домаћу музичку сцену. Пре месец дана у музичким продавницама појавио се Бисерин албум „Прозор”. У питању је трострука компилација највећих хитова у издању ПГП-РТС-а која на најбољи начин сведочи о каријери Велетанлићеве од 1968. године до данас.

Бисера Велетанлић која је током каријере сарађивала са многим музичарима, од Корнелија Ковача до Арсена Дедића, иако је већ четири деценије на музичкој сцени, иза себе има само три албума: плоче „Бисера”, „Сутра ће бити боље” и компакт диск „Пробуди се”.

На компилацији која носи назив по једној од Бисериних најпознатијих нумера „Прозор”, налазе се песме по којима је памтимо, као што су „Остали смо сами”, „Ти си обала та”, „Пролећни дан”, „Никад више”, „Мило моје”, „Златни дан”, „Ручак за двоје”, „Што још ником нисмо дали”… У интервјуу за „Политику” Бисера Велетанлић признаје да, иако је на сцени 40 година, и даље има трему пре него што почне да пева, али „онда после откачи”. О свом „Прозору” прича:

–Када већ не снимам ништа ново, када ме нико не зове ни за шта, онда сам решила да се позабавим објављивањем компилације. А, хвала Богу, имам довољно материјала, певам 40 година. Отишла сам у ПГП и Радио Београд и тамо сам нашла само десетак својих снимака. Али, присетила сам се да у кући имам једну огромну кутију са снимцима песама. Када сам отворила ту своју кутију, видела сам да ми је ту све и мојој срећи није било краја. Имам снимака за још три компакт диска. То што сам објавила троструки CD је нешто најлепше што ми се десило у протеклих 18 година. И све то добро звучи, у питању су сјајне песме.

Захваљујући овој компилацији, сада су и млађи слушаоци у прилици да се упознају са Вашим радом…

Било је крајње време! Али, да би млади слушаоци купили мој CD, они морају да ме чују на радију или на телевизији и запитају се „ко је та тета што тако лепо пева”. Али, не пуштају ме на радију, нити на телевизији. На телевизију можеш да идеш само ако хоћеш да радиш бесплатно, а мислим да је у мојим годинама и са оваквим стажом то срамно тражити. Страшно бих волела да мој CD купују млади људи, а знам да ће га купити они који су на мојој страни од почетка.

Колико су се данас ствари промениле у односу на време када сте почињали да се бавите музиком. Да ли је и даље битно имати добру песму, добар глас, или се музика данас више гледа него што се слуша?

Одавно је већ тако. Од када су силикони „прорадили” музика се „слуша” са отвореним устима. Музика има мало утицаја, има много проблема, али није на мени да исправљам „криве Дрине”. Нажалост, данас се музика много мање купује. Само се сладокусци враћају слушању плоча. Али, надам се да ће се све вратити на почетак. Не треба се узбуђивати око тога, треба само издржати.

Зашто 11 година нисте објавили нови албум?

Како да објављујем албум када ме нико не зове?! Једини CD сам објавила 1997. године. Ако пожелим да снимим нови CD, можда ће ми из ПГП-а, као и овога пута, опет изаћи у сусрет, јер знају да ће добити нешто квалитетно. Али, данас нема сврхе снимати, јер ти неколико пута пусте рекламу за албум и ништа више. И шта си онда радио. Мени у продавницама кажу да се продаје CD фантастично, и ако је тако ја сам најсрећнија на свету.

Наступали сте на многим фестивалима у бившој Југославији од „Вашег шлагера сезоне” до „Опатије”, којих се многи и данас радо сећају. Какви су данашњи фестивали?

Правих фестивала више нема. Сада свако има своје фестивале – Хрватска, БиХ, Црна Гора и Србија. Када почне лето у свакој бањи је неки фестивал. То је заиста смешно. Сваки градић има свој фестивалчић. Не знам ниједну песму са тих „фестивала”. Знате шта, када у држави не функционише ништа, онда нема ни музике. А то се већ дуго дешава. Ја не функционишем када моја земља није у миру, када није сређена.

Када је све тако црно, шта даље, да ли уопште имате некаква очекивања?

Мене сада зову да правим солистички концерт. Али, знате шта, после 40 година певања и очекивања да ће ми неко организовати солистички концерт, сад више немам ни воље ни снаге за то. Просто, не да ми се, издувала сам се као балон! Било би природно да данас имам 50. концерт. Али, зар сад да правим први солистички концерт, због којег ће притисак да ми скочи и умрећу од страха, јер се тек сад неко сетио да вредим? Е па, нисам сигурна да ћу га одржати. Планирам само да будем здрава и да живим свој живот као и до сада, без ичије помоћи, подршке и без националне пензије.