Anđeli iz Bronksa

"Nikad ne smeš da potceniš spremnost države da ostvari svoje neumerene fantazije."
Don DeLilo: "Podzemlje"

Jedna bejzbol loptica, jedan umno poremećeni čovek koji na ulici predviđa smak sveta, i jedan broj – 13, najvažnije su niti što povezuju brojne likove u događajima prebogatom romanu "Podzemlje" američkog pisca Dona DeLila (izdavač "Geopoetika", preveo sa engleskog Zoran Paunović). Hitnuta tako jako, a loše, loptica će završiti u publici i odrediti kraj utakmice između Džajantsa i Dodžersa u plej-ofu, tačno na sredini prošlog veka, ali će njen pogrešni let svoj trag ostavljati u sudbinama ljudi, predstavljajući metaforično sentiment američkog društva u bezmalo celih narednih pet decenija.

Metafora paranoje tih pedeset godina, ustremljenih ka novom milenijumu, biće oslikana u propovedima  uličnog besednika o propasti civilizacije i masonskim zaverama, o piramidi, svevidećem oku i rozenkrojcerskim zracima na novčanici od jednog američkog dolara, dok će traganje za omenom u broju 13 biti, pak, iskonska metafora navodne predestinacije i uteha zbog neuspeha u životu.

"Podzemlje" Dona DeLila objavljeno je u originalu pre deset godina i mada se bavi istorijom SAD u drugoj polovini prošlog veka, ista kritička matrica pisca postavljena je i u odnosu na SSSR, odnosno  Rusiju danas. Zajednički imenitelj je ono što bi se neoprezno moglo nazvati sentimentalnom jadikovkom nad usudom savremenog čoveka koji je istrošio staru veru i sada luta za novom religijom, priklanjajući se modernim tehnologijama neshvatljivih i nepojmljivih dometa i njihovom otpadu čiji otrovi, stvarno i simbolično, uništavaju svoje tvorce.

Hladnoratovske histerije

Planeto, opameti se! poručuje DeLilo "Podzemljem", i ta nam se poruka na 836 stranica čini najsažetijom mogućom predstavom isprepletanih nesrećnih, katastrofičnih života "malih" ljudi u romanu, koji u tom crnom crnilu povremeno uspevaju da dođu do daha, uhvate čisti vazduh a sa njim zalutalu trunku ljubavi, zrake narandžastog zalazećeg sunca, mir sutona, let kliktavaca-sokolova, šum insekta. Nije, naravno, "Podzemlje" nikakav ekološki roman, mada bi se mogao shvatiti kao vapaj pisca, angažovanog i kritičkog u odnosu na sopstveno okruženje shvaćeno u planetarnom, galaktičkom čak, neograničenju. DeLilo je borben, strasan umetnik koji prepoznaje cilj življenja i upućuje ka njemu besprekornim realističkim pripovedačkim umećem koje, tu i tamo, prožima grotesknom fantazmagorijom jer zna da je sve što je najmanje verovatno oko nas najviše istinito.

Struktura romana je razbijena na niz vremenskih segmenata i bezbroj likova a drži je, uslovno glavni junak, Nik Šej iz Bronksa, ne preterano prilagođeni mladić koji sticajem nesrećnih okolnosti ubija prijatelja i iz popravnog doma, udruženim snagama društva i jezuita, izlazi kao istrenirani "novi čovek" i "obrađeni" savremeni biznismen. U toj romanesknoj građi koja se preliva i vraća u korito zadivljujuće disciplinovano, promiču – sad i nijednom više, neki ljudi poput manijaka koji ubija vozače na autoputu ili Jevrejina koji bitiše u sovjetskoj zabiti i hrani se antiamerikanizmom umesto hlebom. Ti, naizgled usputni, likovi doprinose životnosti ove tegobne i guste priče, i važni su atomi atmosfere hladnog rata, antikomunističke histerije u SAD i antikapitalističke histerije sovjetskog društva, a sve zajedno iščašeni su iskorak pojedinca iz haosa koji mu poput ogromne otrovne pečurke nakon nuklearnih eksplozija zamračuje vidike, i um.

Apokaliptična vizija Dona DeLila ima funkciju otrežnjenja, i zbog toga pisac uvodi i stvarne likove od kojih je najzanimljiviji direktor FBI Edgar Dž. Huver, neotesani samovoljni moćnik sa homoseksualnim sklonostima. Huver je u DeLilovoj interpretaciji opsednut Brojgelovim briljantnim delom "Trijumf smrti" čije konotacije ne može ni da prepozna, kamoli shvati. Za njega je ono samo predstava halapljive smrti koja mrežom hvata ljude i kosom ih uteruje u prostor iz kojeg nema izlaza. Krive ili nevine, to ni u stvarnosti nije bio Huverov domen interesovanja.

Vapaj za novim čudom

Taj beskraj besmisla smrti u "Podzemlju" svoju metaforu nalazi u otpadu, đubretu čijim se odlaganjem bavi Nikova firma. Svaka DeLilova ironija u romanu postaje istina: moraš biti i ti spreman pošto "nikad ne smeš da potceniš spremnost države da ostvari svoje neumerene fantazije". Tako pisac u ne tako dalekoj budućnosti predviđa arheologiju otpada, ostalog iza potrošačkog i nuklearnog cunamija; njegovu filozofiju i istoriju, pa čak i turističko-zdravstvena putovanja ka egzotičnim destinacijama sa đubretom.

Tu grotesknu tezu potvrdiće niz stvarnih nuklearnih eksplozija koje će, ispitujući novo oružje, stvoriti od ljudi fizičke monstrume, kancerozne patuljke i kiklope, polumrtve lutalice sa krvavim otvorenim ranama, baš kao u Bibliji, brojgelovske prosjake i slepce koji će bauljati po rudnicima uranijuma kako bi, zračeći se radonom, našli izlečenje. Tako nešto već je, navodno, snimio Ajzenštajn u filmu "Unterwelt" koji se u DeLilovom romanu prikazuje kao anticipacija svedolazećeg bezumlja.

Ipak, i svemu uprkos, dok govore o nuklearnom i svakom drugom otpadu junaci u "Podzemlju" kao da govore o Bogu, jer pred užasom kakav je Muzej defektnih u nekoj bivšoj sovjetskoj zabiti i najtvrđa vera mora da ustukne, a čovek vapi za novim čudom. Od tog novog, zastrašujućeg Boga u koga veruju kukavice, profiteri i zlomisleći, civilizaciju može spasiti ili drugi Hristos ili dvanaestogodišnja devojčica Esmeralda iz Južnog Bronksa koja poput lahoraste gazele beži od sveta. I ona, kao i Isus, oboje nevini, stradaju od ruke bezimenih beslovesnika; od Isusa nam je ostala Golgota, a iza De Lilove Esmeralde i njoj slične mrtve dece, ostaće Nova Umetnost. Umesto srednjovekovnih freskoslikara, stvaraće je umetnici grafita. Za prvima će ostati hrišćanski heruvimi, a sa Zida sirotinjskog njujorškog predgrađa gledaće nas ocrtani neki novi anđeli, anđeli iz Bronksa. I zato, ako se priklonimo tezi onih istoričara umetnosti za koje je Brojgel, interpretirajući biblijske teme, bio angažovani umetnik, onda o Donu DeLilu, u književnosti, možemo govoriti kao o Brojgelu našeg doba.