Takvih hrastova puna je Srbija

Skoro je neverovatno sa kojim zanosom i patetikom arh. Mihajlo Mitrović planiranu seču hrasta na trasi auto-puta kod Savinca diže na nivo nacionalnog problema. On direktno, kao univerzalni stručnjak, optužuje neodgovorne političare, neobrazovane putare i nedoučene stručnjake iz ministarstava i Zavoda za zaštitu prirode, koji su se urotili da poseku hrast, koji je ,,nacionalni interes Srbije i narodna svetinja”. Sve to naziva vandalizmom, anticivilizacijskim činom i nerazumnim skandalom, „nekoliko necivilizovanih ljudi se odlučilo da to samovoljno sprovede”. Zato moli nadležne državne institucije da spreče ovaj ,,nerazumni skandal i najavljenu srpsku sramotu”. I sve to potkrepljuje visokom funkcijom predsednika Akademije arhitekture Srbije.

A evo kakvo rešenje predlaže uvaženi arhitekta: ,,Auto-put kod hrasta prekinuti za oko 200 metara, pa dva kraka povezati običnim putem sa ograničenom brzinom, pa pored hrasta napraviti odmorište i turističku destinaciju”. Drugim rečima, posetioci treba da uživaju u hladu moćnog hrasta u lepo sklopljenoj krletci prašine, automobilske buke i gasova, što bi naravno ubrzavalo njegovo sušenje.

Moram podsetiti šta su činjenice i rešenja. Prvo, nema mesta zbunjivanju naroda o kojem govori arhitekta Mitrović, a drugo, nema razloga da hrast, kad se već našao na trasi, bude prepreka da se remeti tehničko rešenje auto-puta.

Suština stručnih stavova i činjenica je sledeća. Hrast u Savincu nije hrast zapis, niti je pod zaštitom kao prirodna retkost. Ni većina meštana ne zna da je to stablo zapis, samo je o tome čulo u ovoj kampanji, a vlasnik stabla je od investitora dobio solidnu naknadu za seču.

Ocene stručnjaka su da je hrast moćno stablo, markantnih dimenzija i duboke starosti, ali sa jasnim znacima sušenja i propadanja. Ako bi se prihvatio predlog Mitrovića, kao i raniji, nevoljni predlog Velje Ilića (otehničkoj ogradi i razdvajanju na dve trake auto-puta), samo bi se drastično ubrzalo njegovo sušenje. Takvom tehničkom izolacijom stabla promenili bi se mikroklimatski, pedološki i hidrološki uslovi podzemnih voda njegovog razgranatog korenovog sistema. Time bi se smanjila vlažnost podloge, a povećala površinska zagađenja. Moćnih hrastova kao što je savinački puna je Srbija, ali se seku za razne potrebe, posebno kod izgradnje puteva, vodnih akumulacija i drugih velikih objekata, kao i na sektoru auto-puta od Ljiga do Takova, ali je za neke važan samo ovaj hrast. Moraju se uvažavati zakonitosti savremenog tehničkog razvoja i principi sameravanja ekoloških i društvenih interesanacionalnog, regionalnog i lokalnog značaja, pa eto i na primeru jednog stabla, za koje se tako patetično zalaže autor teksta Mitrović.

Naučni savetnik, direktor Republičkog zavoda za zaštitu prirode (u penziji)