Prilagodimo svoj sistem takmičenja sebi

Bivši prvak Evrope je izgubio od „tamo nekog” iz Azije, i to kod kuće.

Pre 13 godina, kada je već bila daleko od one velike Crvene zvezde, bez po muke je izbacila Kajrat. U Alma Ati s 2:0, a u Beogradu s 3:0.

Sada je tim iz Kazahstana pobedio na Zvezdinom stadionu s 2:0. Za mnoge je to još jedan dokaz beskrajno dubokog srozavanja Crvene zvezde.

Međutim, šta je moglo da se očekuje? „Crveno-beli” jesu i sami krivi za neuspeh (svima su poznate njihove nevolje), ali plaćaju i ceh, kao i svi naši klubovi koji učestvuju u Uefinim takmičenjima, zbog uparloženog razmišljanja u našoj fudbalskoj organizaciji.

Čak i da je mogla da igra sa svim pojačanjima, Crvena zvezda bi bila u nepovoljnijem položaju od Kajrata, jer je u Kazahstanu fudbalska sezona u punom jeku. Kod njih ona počinje u proleće i završava se krajem jeseni. Dakle, njihove ekipe su u ovo doba godine u punom zamahu.

Nesreća naših klubova je što u evropsko nadmetanje ulaze s nepripremljenim sastavima. Čak da su stvarno bolji od suparnika, kao pre nekoliko godina Partizan u odnosu na Šamrok iz Irske, u trenutku kad se igra prednost je na strani slabijeg tima, jer je u neuporedivo boljoj formi.

I umesto da potražimo način da taj svoj nedostatak popravimo, mi se pomirimo s tim da je to tako i da ništa ne može da se promeni!?

Šta bi moglo da se učini ako postavimo sebi zadatak da naši klubovi ne ispadnu još preko leta; da najesen nešto „uberu” od igranja u Evropi, jer te utakmice privlače veliku pažnju (još ako gostuje neki slavni klub) i tu može nešto i da se zaradi?

Izgledi naših klubova bi bili mnogo veći kada bi najspremniji što mogu ušli u kvalifikacije. To bi postigli da se naše prvenstvo igra u istoj kalendarskoj godini! Onda bi, na primer, Kajrat bio isti kakav je sada, a Crvena zvezda neuporedivo jača, uigranija, spremnija... I šansa da prođe dalje bila bi nesagledivo veća.

Ipak, o takvoj promeni kod nas niko ne razmišlja. Držimo se kolotečine, čak i kad tlo sve više propada pod našim nogama.

A može da se menja. Evo, opet su promenjene propozicije takmičenja u našem prvenstvu po ko zna koji put i opet ništa dobro neće doneti. Kakva je svrha od doigravanja za prvaka (i mesta u Uefinim takmičenjima) i opstanak posle lige po dvostrukom bod-sistemu? Prilika da neki cvrčak ušićari na račun nekog mrava.

Nije problem čak ni da se igra preko leta. Prvo, sezona se ionako produžuje (umesto 30 kola biće 37), pa počinje već 18. jula. Dakle, igraće se i u vreme godišnjih odmora i po najvećim vrućinama. U čemu je problem da se igra i u junu?

Drugo, čak i da su nam igrališta u besprekornom stanju, logičnije je da će fudbaleri da igraju bolje po lepom vremenu nego po lošem i da će se manje povređivati.

Pored toga, kiša, sneg i hladnoća ne doprinose većoj poseti na utakmicama. A na našim stadionima gledališta su, uglavnom, prazna. Toplo vreme, naročito predveče, izmami ljude iz kuća, pa će možda i da svrate na stadion da tamo provedu sat-dva na čistom vazduhu.

Verovatno bi i sami klubovi nešto i uštedeli, jer se ne bi igralo u vreme grejne sezone. Na kraju, umesto dva pripremna perioda imali bismo samo jedan.

U tom slučaju bi naši klubovi bili u istoj situaciji kao i oni u čijim se zemljama igra preko leta, a u boljoj od onih koji se sada pripremaju za novu sezonu. Na taj način bi kroz nekoliko godina mogli da nakupe dovoljno poena za Srbiju, pa onda ne bi već u julu morali u evropske kvalifikacije.

Onda ni novac za Uefinu licencu ne bi bio bačen, a i smanjila bi se verovatnoća da neki timovi kao najveći uspeh u svojoj istoriji imaju pobedu protiv bivšeg prvaka Evrope.

Velike evropske fudbalske zemlje su sistem takmičenja u Uefi, a one odlučuju u njoj, prilagodile sebi. Zašto mi ne bismo svoj sistem takmičenja prilagodili sebi?!