Nikad neizabrani kancelar

Njegovi vršnjaci su uveliko u penziji, ali ne i najiskusniji i najuticajniji član vlade kancelarke Angele Merkel koji, prema poslednjem istraživanju javnog mnjenja, beleži rekordnu podršku Nemaca – čak 70 odsto. Ministar finansija Volfgang Šojble (73) predstavlja legendu nemačke politike, uprkos tome što u Evropi, a naročito u Grčkoj, ima sve više kritičara njegove politike stroge fiskalne kontrole i finansijskog stezanja kaiša.

Kada je Šojble prvi put postao poslanik Bundestaga, davne 1972, Helmut Kol je još bio samo premijer pokrajine Rajnland-Pfalc, a Merkelova se tek pripremala da maturira. Sin poreskog savetnika iz Frajburga odmalena je dobro baratao brojevima, a posle doktorata iz oblasti prava nije želeo da bude revizor, već ulazi u politiku. Za njegov vrtoglav uspon presudno je bilo to što ga je Kol, kada je postao kancelar 1984, pozvao da mu bude šef Kancelarske službe.

Šojble postaje siva eminencija nemačke politike, i to u presudnim vremenima. On je bio svojevrsni menadžer ujedinjenja dve Nemačke, potom glavni kreator zajedničke evropske valute, a na kraju i autor ideje o Evropi u dve brzine. Uz Žan-Kloda Junkera, on je jedini evropski politički dinosaurus koji je učestvovao u ključnim događajima u EU u minulih 25 godina a i dalje je na vlasti.

Važio je za Kolovog „princa prestolonaslednika”, pa ga je 1998. i nasledio na čelu CDU. Ali, ubrzo se, zbog afere oko tajnih dobrovoljnih priloga stranci, povlači sa svih funkcija. Kol je tada branio samo sebe, a Merkelova je jednostavno obojicu nemilosrdno „pustila niz vodu” i preuzela kormilo stranke. Od tada Šojble više ne razgovara sa Kolom, dok sa Merkelovom nije prijatelj ali rade zajedno iz osećaja da su neophodni jedno drugome. Ona je sve uradila da on 2004. ne postane predsednik Nemačke, ali ga je potom postavila za ministra policije, a kasnije finansija. Njegov ogroman uticaj u stranci ujedno je i pretnja njoj, budući da bi mogao da je sruši ukoliko bi ona išla protivno njegovim naumima koji se tiču evra i finansija.

Za njegove biografe, on važi za „najboljeg nemačkog kancelara koji nikad nije izabran”. Doduše, to bi porekli borci za ljudska prava, koji ističu da je kao ministar policije u zenitu rata protiv terorizma predlagao da se zakonski odobre ciljana ubistva osumnjičenih terorista, kao i da je podržavao ozloglašeni američki zatvor Gvantanamo.

Uprkos tome što nije uspeo da postane kancelar, Šojble ne odustaje od politike. U tome ga nije sprečilo ni to što je mentalni bolesnik na njega pucao 1990, zbog čega je i danas u invalidskim kolicima. Ni pogoršanje zdravstvenog stanja usred grčke dužničke krize nije ga nateralo da se povuče s mesta čuvara nemačke kase, u čemu je, kaže, nemilosrdan. Grci su to najbolje osetili.