Kako se Luj Armstrong proveo u paklu

Kada uđete u Antropološki muzej u Sijudad Meksiku, u prvoj sali stoji slika Lepenskog vira kao predstavnika evropske civilizacije, kaže Srboljub Dinić, šef-dirigent opere u Sijudad Meksiku, koji će od danas  biti gost festivala „Boljšoj” na Mokroj Gori, i sa mladim talentima i violinistom Nemanjom Radulovićem dirigovati Četvrti koncert Čajkovskog.

Dinić je 12 godina bio šef-dirigent opere u Bernu. Gostovao je u Kini, Koreji, Italiji, Nemačkoj. Već dve godine je u Meksiku za koji kaže da je mešavina suprotnosti. Ljudi tamo vole operu. Postoji udruženje „Pro opera” gde imućni daju novac da najbolji mladi pevači studiraju u Evropi.

– Tamo postoje moderni delovi grada, i oni kao u najstrašnijim filmovima. U gradu Skoko živi 98 odsto naslednika Indijanaca, možete da vidite hiljadu „indiosa” u katoličkoj crkvi, a u mestu Teposlan tvrde da godinama postoje vanzemaljci i da sleću svemirski brodovi. Zloupotrebljavaju se socijalne razlike tvrdeći da je Meksiko siromašna zemlja. On je pre 200 godina bio čuven po srebru i zlatu, ima 4.000 km peščanih plaža. Na poluostrvu Jukatan žive domoroci iz naroda Maja, a na severu Meksika su pustinje. Na poluostrvu Baha Kalifornija ima divnih životinjskih i biljnih vrsta, a imaju i poznate piramide, i pećine ispred kojih organizuju koncerte. U oktobru sam gost na festivalu Servantino, u Gvanahuatu, u teatru iz 1903. godine. Ceo taj grad je na tunelima jer su nekada tu kopali srebro – kaže Srboljub Dinić koji je na probi bio oduševljen talentima koji dolaze na Mokru Goru.

– Imamo sposobnog sveta koji nikako da dobije priliku u medijima. Da u podne puštamo na televiziji Petu Betovenovu simfoniju, svako bi znao za nju, kao što 50 puta puštamo turbo-folk. Posrnuće u kulturi traje od osamdesetih, i nikako da ga prevaziđemo. Postoje samo četiri škole za talente u Evropi – u Moskvi, Londonu, Madridu i Ćupriji. Njih mora neko da  isprati, ne samo mama i tata. U Rusiji je pedesetih godina sve najveće umetnike država pomogla, i zato su postali to što jesu – ističe dirigent.

Priča nam kako mu Srbija izgleda iz daljine:

– Osamdesetih kada ste hteli da kupite ploču, ona je podlegala zakonu o šundu, a sada plaćate da gledate kič na televiziji. Oporezivanjem kiča finansirate nešto što vredi. Kažu da kritikujem, a ja iznosim činjenice. Na moju predstavu nije došao niko iz naše ambasade u Meksiku. Poslao sam im i karte za premijeru. U Švajcarskoj je Milan St. Protić dolazio stalno na premijere. Onda vas posebno najave. To je onda prijatno i za vas, i za zemlju. Drugim vas očima gledaju, sa ozbiljnošću. Nije tajna da nas ne vole, ali i mi tome doprinosimo. Nikako da rešimo šta je nacionalni interes. To što Đoković radi sa Srbiju, radi sam, a potreban je sistemski angažman – kaže Dinić.

On predlaže da se kontaktira s uspešnim Srbima iz sveta i da im se da medijska pažnja:

– Zar je toliko teško napraviti listu 1.000 najuspešnijih Srba u svetu i reći im da želite da oni reprezentuju Srbiju. To rade svi. Nije strašno reći: budi sponzor filharmonije i bićeš na svim bilbordima. Bivšem upravniku opere u Cirihu Pereiri u ugovoru je pisalo da ima obavezu da nalazi sponzore, a ako nađe 10 miliona franaka, dobija 10 odsto. To nije mito, on dobija milion, i onda svi rade bolje – kaže Dinić.

Država kaže da nema novca, ali ima milionere, dodaje ovaj dirigent. Neka ih pozovu, kaže, da izgrade bolnicu, ili stadion. Komentariše da se samo kod nas milioner postaje preko noći, za pet godina, dok u Švajcarskoj tradiciju stvaraju generacije, porodice Tobler, Roleks i druge.

Dinić je završio studije klavira i četiri godine učio dirigovanje u Bonu. Obaveštava da uskoro u Meksiko dolazi „Kolegijum muzikum” i podseća da je tamo gostovao i Bojan Suđić koji je, kako kaže, institucija.

– Verujem u čuda, jer mi se čudo desilo. Kada sam polagao audicije, radio sam od 7 do 23 sata uveče. Naučio sam sedam jezika. Tu je važna radoznalost. Ako se ukopate u rov, ne možete da naučite ništa. Još verujem da ima više dobrih ljudi na svetu nego loših, i lepih stvari više nego ružnih. Ali kada mi neko kaže „blago tebi, lepo živiš”, ispričam mu vic koji sam čuo od jednog ruskog dirigenta. Luj Armstrong bio je u raju i rekao je Sv. Petru da mu je dosadio nektar i da želi piće, žene, džez i cigare. Sv. Petar mu da vizu na jedan dan za pakao i tamo Luj naiđe na žene i uživanje. Kada je tražio da ga zauvek tamo preseli, dočekala su ga četiri đavola i bacila u kazan. Pitao je: kamo žene, truba?, a rekli su mu: to je razlika između turiste i emigracije! Zato onima koji mi zavide, ne objašnjavam ništa, ispričam samo ovaj vic – kaže Dinić koji ovog leta gostuje u Hrvatskom narodnom kazalištu i drži kurs dirigovanja u Istri.

Stari lav
– Dobar odnos dirigenta i orkestra traje deset godina, jer dolazi do zamora materijala sa obe strane. Karajan je imao iste probleme, jer je u ugovoru tražio da bude doživotni šef-dirigent Berlinske filharmonije. Jednom je rekao: „Kad lav ostari i kad mu ispadnu zubi, svi probaju da ga napadnu. A kad sam ja bio u najboljim godinama, oni su svi zbog mene postali milioneri.” Iznenađen sam izborom Petrenka za novog šefa dirigenta Berlinske filharmonije (glasalo se 17 sati), jer sam očekivao trenutno najboljeg Nemca Tilemana ili zvezdu Gustava Dudamela.