Novo ruho pozorišta

Subotica – Sa velikim uzbuđenjem Subotičani su dočekali da se uklone skele i građevinska ograda i da se konačno, nakon devet godina, podigne zastor sa fasade starog dela Narodnog pozorišta. Može se zamisliti da je ovakvo uzbuđenje vladalo i pre više od vek i po, kada je 1854. godine Janoš Škulteti otkrio ovih istih šest korintskih stubova i pročelje. Sadašnji savremenici tako imaju priliku da svedoče o nečemu što se retko dešava u ljudskom veku, obnovi i izgradnji pozorišta.

Ono što je sada završeno u građevinskom dnevniku se vodi kao četvrta faza obnove i izgradnje Narodnog pozorišta, a ona je podrazumevala postavljanje krovne zaštite, drvenarije, to jest prozora i vrata, farbanje fasade sa vraćanjem svih gipsanih ukrasa. Nakon ovih radova, koji su koštali oko 85 miliona dinara, stari deo pozorišta je „zatvoren”, i tako je postao i građevinski, a ne samo zakonski zaštićen.

Otkrivanje fasade je obeleženo malom gradskom svečanošću, te su ispred pozorišta za tu priliku postavljeni stolovi jednog od susednih kafića, što je sve Subotičane trebalo da podseti na nekada omiljeno mesto izlaska, koje se nalazilo baš između pozorišnih stubova. – Posle godina kritika i delimičnih osporavanja izgradnje Narodnog pozorišta, došli smo do faze kada se, istorijski gledano, najstarijem, najprepoznatljivijem i najupečatljivijem delu vraća prvobitni izgled i to je konkretan znak da će republika, pokrajina i grad imati finansijske snage da realizuju do kraja izgradnju zgrade subotičkog Narodnog pozorišta – rekao je gradonačelnik Subotice Jene Maglai.

Ištvan Pastor, predsednik vojvođanske skupštine, takođe se osvrnuo na nedoumice oko toga da li je trebalo rušiti deo pozorište i graditi novo, uz uverenje da takve rasprave prate svaki veliki građevinski poduhvat. – Mi smo u proteklih devet godina mobilisali sve moguće raspoložive snage i znamo da se, u ovom trenutku, više nije moglo uraditi – rekao je Pastor uz očekivanje da nakon zatvaranja i novog dela teatra, krenuti njegovo fazno opremanje.

Na ispunjenom gradskom trgu i među političarima ipak je bilo primetno odsustvo ljudi iz Narodnog pozorišta. Niko iz uprave niti iz ansambla nije prisustvovao otkrivanju fasade zgrade u koju bi, ukoliko radovi budu tekli po planu, trebalo da se vrate za četiri godine.

Sređivanjem fasade za sada je ipak više dobio grad, jer je centar „sinuo” lepotom starog sveže okrečenog zdanja, nego pozorište. Stari deo dobio je krov i fasadu i potrebno je, prema prvim grubim proračunima, oko 180 miliona dinara za njegovo unutrašnje uređenje u tom zaštićenom delu, gde bi, poslednjim izmenama, trebalo da budu komercijalni sadržaji. Teatar bi bio u novom, dograđenom delu objekta, koji je i dalje tek betonski skelet. Njegovo građevinsko zatvaranje planirano je u petoj fazi, za koju se očekuje raspisivanje javnog poziva za izvođača. Međutim, i kada se sadašnji betonski zidovi stave pod krov, neizvesno je koliko će biti potrebno za unutrašnje opremanje ovog prostora.

A. Isakov