Nepouzdani onlajn programi za određivanje bolesti

Pacijent digitalnog doba simptome prvo proverava na internetu, a tek onda, po potrebi, odlazi lekaru. Problem, međutim, nastaje kada dobijeni rezultati internet provere još više zbune pacijenta ili ga uplaše, jer to što je na sajtovima klinika, instituta ili osiguravajućih kuća, dobio kao moguću dijagnozu, nema mnogo veze sa njegovim trenutnim stanjem. Istraživanje Medicinske škole sa Harvarda bavilo se pouzdanošću onlajn programa koji na osnovu unetih simptoma nude moguće dijagnoze, i utvrdilo da su, u celini, zapanjujuće netačni.

Istraživači su testirali programe za proveru simptoma na 23 sajta poznatih i manje poznatih ustanova (na primer klinika „Mejo” ili Američko udruženje pedijatara) iz SAD-a, Velike Britanije, Holandije i Poljske, i utvrdili da su prilično nepouzdani bez obzira na to što variraju u preciznosti dijagnoza i davanju saveta.

Tek trećina sajtova dala je tačnu dijagnozu kao prvu ponuđenu, polovina je ispravnu dijagnozu dala među prva tri rezultata, dok je u 58 odsto slučajeva tačna dijagnoza bila među 20 ponuđenih, od čega pacijent gotovo da i nema koristi. Kada je reč o tačnosti dijagnoza koju daju lekari, ona je, prema nekim podacima, oko 85 do 90 odsto.

U celini, istraživači su efikasnost ovih sajtova ocenili na nivou koristi od telefonskih trijaža ili malo veću nego kada se simptomi unose u internet pretraživač direktno. Oni, ipak, napominju da nije najvažnije da neko ovim putem sazna od koje bolesti boluje, nego da li i koliko brzo treba da se obrati lekaru.

Ovi programi funkcionišu tako što korisnik unese neki od simptoma, a zatim sledi niz pitanja (simptomi koji su isključeni, pol, starost, prethodna zdravstvena stanja) na koja odgovara da bi dobio precizniju dijagnozu.

U istraživanju su uzeti ključni simptomi za 45 različitih bolesti od kojih neke zahtevaju hitno medicinsko zbrinjavanje, druge samo odlazak lekaru, dok kod trećih ne postoji potreba za odlaskom u ordinaciju. Zatim je praćeno sa kojom tačnošću će kompjuterski program kao rezultat dati tačnu dijagnozu. Najkorisnije za pacijenta jeste da prvi ponuđeni rezultat bude tačna definicija njegove bolesti, ali to se retko događalo u ovom eksperimentu. Manje poželjno, ali još uvek korisno, jeste da ispravnu dijagnozu dobije među tri ponuđene. Bilo je situacija kada je korisnik na osnovu unetih simptoma dobio 99 mogućih dijagnoza.

Kada je reč o tačnosti saveta o tome da li neko treba da se obrati lekaru ili ne, utvrđeno je da su oni u 57 odsto slučajeva bili ispravni.

A. M.