Da li je referendum početak kraja dejtonske BiH

Banjaluka – Hoće li usvajanje odluke o referendumu u Republici Srpskoj o radu Suda i Tužilaštva BiH dovesti do konfrontacije Srpske sa Amerikom i kolike će razmere taj sukob imati?

Raspisivanje referenduma, koji bi trebalo da se održi u narednih šest meseci, sudeći po prvim reakcijama, preti da preraste u ozbiljnu političku krizu, ali vlasti RS ne pokazuju nameru da se povuku iz započetog posla, čak ni posle upozorenja da se radi o neustavnom potezu koji narušava Dejtonski sporazum i upozorenja da bi RS mogla ući u težak sukob s međunarodnom zajednicom. O tome da li je konsultovanje naroda antidejtonski čin, mišljenja su podeljena, a o tome bi, kako se pretpostavlja, moglo biti reči i na današnjem sastanku Aleksandra Vučića, premijera Srbije, i Milorada Dodika, predsednika RS.

S jedne strane, predstavnici međunarodne zajednice i političkog Sarajeva tvrde kako pravosuđe jeste na nivou BiH i da RS nema pravo odlučivanja o stvarima van svojih nadležnosti, na šta iz Banjaluke pitaju gde to u Ustavu BiH piše da je pravosuđe nadležnost BiH, tražeći i odgovor na pitanje gde se to u Dejtonskom sporazumu pominju Sud i Tužilaštvo BiH, koje je pre nešto više od deset godina nametnuo visoki predstavnik u BiH. Deo odgovora krije se možda u poznatom aprilskom paketu ustavnih promena iz 2006, što su inicirali Amerikanci, koji nije usvojen zbog protivljenja Sarajevauz argumentaciju da nedovoljno jača BiH, a koji je predviđao da se kroz ustavnu reformu u Ustav BiH upiše da je pravosuđe podeljena nadležnost entiteta i nivoa BiH.

Nakon što je Narodna skupština RS u sredu usvojila odluku o raspisivanju referenduma sa 45 glasova „za“, od ukupno 83 poslanika, u oštrom tonu oglasili su se Ambasada SAD u BiH i visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH,čija upozorenja, na izvestan način, indirektno asociraju čak i na mogućnost novih sukoba zbogreferenduma. U Ambasadi SAD navode da su alarmirani pravcem u kom planirani referendum vodi Srpsku kao entitet, kao i pretnjama koje on predstavlja za bezbednost, stabilnost i prosperitet BiH i najavljuju mere odgovora na poteze vlasti u RS. „Sada je na rukovodstvu RS da se opredeli ili za napredak ili za političku i ekonomsku izolaciju“, upozoravaju u Ambasadi SAD. Dok u Ambasadi SAD tvrde da ovaj referendum krši Dejtonski sporazum, Dodik odgovara da je sve u skladu sa Ustavom BiH i Dejtonom i pojašnjava da je ustavno pravo RS i parlamenta Srpske da raspravlja i odlučuje o raspisivanju referenduma kao izrazu narodne volje, na način kako to čine i države u SAD. Dodik ističe da Srpska samo traži da se poštuje dejtonski ustav BiH i razgraničenje nadležnosti između entiteta – RS, FBiH i BiH. On je napomenuo da postoje osporavanja prava Srpske da raspiše referendum o pravosuđu, jer to navodno može raspisati samo BiH. „Referendum jeste isključivo pravo svakog entiteta, jer to pravo niti je dato, niti pripada BiH, baš onako kako je to i u SAD – pripada državama članicama, a nikako federalnim vlastima na nivou SAD”, istakao je Dodik i dodao da u SAD referendum i narodna inicijativa ne postoje i nisu nikada postojali u federalnom zakonodavstvu, ali su zato široko primenjeni u zakonodavstvu država, sa izuzetkom države Delaver. Dodik je rekao da su stručna i naučna javnost nepodeljenog mišljenja da je Ustav BiH umnogome kopija američkog, jer su ga pisali američki pravnici u Dejtonu. Oglasila se i Ambasada Rusije u BiH koja u saopštenju navodi da sprovođenje referenduma u RS jeste pitanje unutrašnje politike BiH. „Ne samo različite političke snage već i mnogi predstavnici međunarodnezajednice priznaju neefikasnost pravosudnog sistema u BiH. Neophodno je prevazići razloge problema, a ne usmeravati sve snage za borbu protiv njihovih vidljivih posledica. Zabrinutost srpske zajednice u BiH ostaje bez odgovora“, saopšteno je iz Ambasade Rusije. Referendumsko pitanje glasi: „Da li podržavate neustavno i neovlašćeno nametanje zakona od visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH, posebno nametnute zakone o Sudu i Tužilaštvu BiH i primenu njihovih odluka na prostoru RS?“ Opozicija u RS, čiji su poslanici bili uzdržani prilikom glasanja, kao suštinske zamerke iznosila je manjkavosti referendumskog pitanja s obzirom na to da je jasno da narod neće podržati nametnute zakone, ali da su ti isti zakoni usvojeni u parlamentu BiH. Opozicija veruje u to da se radi o Dodikovom manevru radi loše ekonomske situacije u RS. Vetar u leđa Dodik nije dobio ni od predsedavajućeg Predsedništva BiH Mladena Ivanića koji smatra da predsednik RS nije u pravu kada organizuje referendum o Sudu i Tužilaštvu, te da sve to izgleda kao „velika politička igra”. Priznaje, ipak, da je pravosuđe BiH najviše procesuiralo Srbe i Hrvate, a Bošnjaka skoro da i nema. „Dok je odnos takav, neće biti mira, sreće i pravde“, kaže Ivanić.

Mnogi strahuju i od toga da se sukob diplomata Amerike i Rusije, koje o ovom pitanju imaju suprotstavljena mišljenja i podržavaju različite strane, na kraju kroz odmeravanje snaga može slomiti po leđima građana RS i BiH, pa smatraju da bi bilo najbolje da zvaničnici Banjaluke i Sarajeva hitno sednu za sto i direktno reše očite probleme u pravosuđu. Slično misli i Miroslav Lajčak, bivši visoki predstavnik u BiH, koji je zajedno sa Ketrin Ešton posetio Banjaluku prilikom prethodne najave referenduma, a koji kaže da put do poboljšanja pravosuđa vodi isključivo kroz dijalog. Zamerke analitičara u RS idu i u smeru razjedinjenosti srpskih političara što, kako tvrde, otežava situaciju za RS, a pojedinci smatraju da borba za vraćanje nadležnosti RS u opozicionim redovima nije trebalo da bude shvaćena kao prilika da visoki predstavnik smeni Dodika. Bošnjački političari raspisivanje referenduma doživljavaju kao destrukciju i razaranje BiH, dok pojedinci idu toliko daleko pa tvrde da bi time mogao biti ugrožen mir, a mnogi se pitaju da li se radi o uvodu u referendum neke druge prirode. Za Emira Suljagića iz Komšićevog DF-a „nema nikakve sumnje u to da je ovo poziv na rat“!