Да ли је референдум почетак краја дејтонске БиХ

Бањалука – Хоће ли усвајање одлуке о референдуму у Републици Српској о раду Суда и Тужилаштва БиХ довести до конфронтације Српске са Америком и колике ће размере тај сукоб имати?

Расписивање референдума, који би требало да се одржи у наредних шест месеци, судећи по првим реакцијама, прети да прерасте у озбиљну политичку кризу, али власти РС не показују намеру да се повуку из започетог посла, чак ни после упозорења да се ради о неуставном потезу који нарушава Дејтонски споразум и упозорења да би РС могла ући у тежак сукоб с међународном заједницом. О томе да ли је консултовање народа антидејтонски чин, мишљења су подељена, а о томе би, како се претпоставља, могло бити речи и на данашњем састанку Александра Вучића, премијера Србије, и Милорада Додика, председника РС.

С једне стране, представници међународне заједнице и политичког Сарајева тврде како правосуђе јесте на нивоу БиХ и да РС нема право одлучивања о стварима ван својих надлежности, на шта из Бањалуке питају где то у Уставу БиХ пише да је правосуђе надлежност БиХ, тражећи и одговор на питање где се то у Дејтонском споразуму помињу Суд и Тужилаштво БиХ, које је пре нешто више од десет година наметнуо високи представник у БиХ. Део одговора крије се можда у познатом априлском пакету уставних промена из 2006, што су иницирали Американци, који није усвојен због противљења Сарајевауз аргументацију да недовољно јача БиХ, а који је предвиђао да се кроз уставну реформу у Устав БиХ упише да је правосуђе подељена надлежност ентитета и нивоа БиХ.

Након што је Народна скупштина РС у среду усвојила одлуку о расписивању референдума са 45 гласова „за“, од укупно 83 посланика, у оштром тону огласили су се Амбасада САД у БиХ и високи представник међународне заједнице у БиХ,чија упозорења, на известан начин, индиректно асоцирају чак и на могућност нових сукоба збогреферендума. У Амбасади САД наводе да су алармирани правцем у ком планирани референдум води Српску као ентитет, као и претњама које он представља за безбедност, стабилност и просперитет БиХ и најављују мере одговора на потезе власти у РС. „Сада је на руководству РС да се определи или за напредак или за политичку и економску изолацију“, упозоравају у Амбасади САД. Док у Амбасади САД тврде да овај референдум крши Дејтонски споразум, Додик одговара да је све у складу са Уставом БиХ и Дејтоном и појашњава да је уставно право РС и парламента Српске да расправља и одлучује о расписивању референдума као изразу народне воље, на начин како то чине и државе у САД. Додик истиче да Српска само тражи да се поштује дејтонски устав БиХ и разграничење надлежности између ентитета – РС, ФБиХ и БиХ. Он је напоменуо да постоје оспоравања права Српске да распише референдум о правосуђу, јер то наводно може расписати само БиХ. „Референдум јесте искључиво право сваког ентитета, јер то право нити је дато, нити припада БиХ, баш онако како је то и у САД – припада државама чланицама, а никако федералним властима на нивоу САД”, истакао је Додик и додао да у САД референдум и народна иницијатива не постоје и нису никада постојали у федералном законодавству, али су зато широко примењени у законодавству држава, са изузетком државе Делавер. Додик је рекао да су стручна и научна јавност неподељеног мишљења да је Устав БиХ умногоме копија америчког, јер су га писали амерички правници у Дејтону. Огласила се и Амбасада Русије у БиХ која у саопштењу наводи да спровођење референдума у РС јесте питање унутрашње политике БиХ. „Не само различите политичке снаге већ и многи представници међународнезаједнице признају неефикасност правосудног система у БиХ. Неопходно је превазићи разлоге проблема, а не усмеравати све снаге за борбу против њихових видљивих последица. Забринутост српске заједнице у БиХ остаје без одговора“, саопштено је из Амбасаде Русије. Референдумско питање гласи: „Да ли подржавате неуставно и неовлашћено наметање закона од високог представника међународне заједнице у БиХ, посебно наметнуте законе о Суду и Тужилаштву БиХ и примену њихових одлука на простору РС?“ Опозиција у РС, чији су посланици били уздржани приликом гласања, као суштинске замерке износила је мањкавости референдумског питања с обзиром на то да је јасно да народ неће подржати наметнуте законе, али да су ти исти закони усвојени у парламенту БиХ. Опозиција верује у то да се ради о Додиковом маневру ради лоше економске ситуације у РС. Ветар у леђа Додик није добио ни од председавајућег Председништва БиХ Младена Иванића који сматра да председник РС није у праву када организује референдум о Суду и Тужилаштву, те да све то изгледа као „велика политичка игра”. Признаје, ипак, да је правосуђе БиХ највише процесуирало Србе и Хрвате, а Бошњака скоро да и нема. „Док је однос такав, неће бити мира, среће и правде“, каже Иванић.

Многи страхују и од тога да се сукоб дипломата Америке и Русије, које о овом питању имају супротстављена мишљења и подржавају различите стране, на крају кроз одмеравање снага може сломити по леђима грађана РС и БиХ, па сматрају да би било најбоље да званичници Бањалуке и Сарајева хитно седну за сто и директно реше очите проблеме у правосуђу. Слично мисли и Мирослав Лајчак, бивши високи представник у БиХ, који је заједно са Кетрин Ештон посетио Бањалуку приликом претходне најаве референдума, а који каже да пут до побољшања правосуђа води искључиво кроз дијалог. Замерке аналитичара у РС иду и у смеру разједињености српских политичара што, како тврде, отежава ситуацију за РС, а појединци сматрају да борба за враћање надлежности РС у опозиционим редовима није требало да буде схваћена као прилика да високи представник смени Додика. Бошњачки политичари расписивање референдума доживљавају као деструкцију и разарање БиХ, док појединци иду толико далеко па тврде да би тиме могао бити угрожен мир, а многи се питају да ли се ради о уводу у референдум неке друге природе. За Емира Суљагића из Комшићевог ДФ-а „нема никакве сумње у то да је ово позив на рат“!