Bertolučijeva poezija

Italijanski reditelj Bernardo Bertoluči, koji je na poslednjem venecijanskom festivalu nagrađen počasnim „Zlatnim lavom” za doprinos filmskoj umetnosti, dobiće danas čuvenu zvezdu u Bulevaru slavnih u Holivudu. Bertolučijeva zvezda biće otkrivena večeras, posle čega će u jednom od centralnih bioskopa Los Anđelesa biti priređena retrospektiva njegovih filmova. Tako će se Bertoluči pridružiti sunarodnicima Rudolfu Valentinu, Ani Manjani, Arturu Toskaniniju, Enriku Karuzu i Sofiji Loren kojima je Holivud već ukazao ovakvu čast, piše „Varajati”.

Proslavljeni scenarista i reditelj rođen je 16. marta 1940. godine u Parmi u Italiji. Interesovanje za film pokazao je još u detinjstvu, pa ga je otac, koji se bavio i filmskom kritikom, podučavao filmskoj umetnosti. Studirao je svetsku književnost na Rimskom univerzitetu, gde je upoznao reditelja Pjera Paola Pazolinija kojem je bio asistent režije na filmu „Prosjak”. Bertoluči je uvek raspoložen za saradnju sa drugim umetnicima, pa je sa Serđom Leoneom u „četiri ruke” napisao scenario za čuvenu krimi-dramu „Bilo jednom u Americi”.

Prve Bertolučijeve filmove nije prihvatila ni publika ni kritika, ali to ga nije obeshrabrilo. Nastavio je da piše scenarije i režira. Po motivima dela Fjodora Mihajloviča Dostojevskog snimio je film „Partner”, dramu „Strategija pauka” o svojoj omiljenoj temi podvojenosti ličnosti, režirao je po motivima priče Horhea Luisa Borhesa, a i danas ističe da ima mnogo romana i priča koje želi da ekranizuje.

Pre kontroverznog i zbog eksplicitnih scena seksa zabranjivanog dela „Poslednji tango u Parizu”, kojim je šokirao i osvojio publiku i kritiku, snimio je film „Konformista” u kojem je kombinovao dela naizgled nespojivih mislilaca i umetnika: Frojda, Marksa i Verdija. Po mnogima kultni filmski ep „Dvadeseti vek” i njegovo najbolje delo o analizi fašizma, kojim se često bavio, snimio je 1976. godine. Tri godine kasnije usledila je moderna analiza Edipovih nemira i dilema u drami „Mesec”, a zatim i hvaljena drama „Poslednji kineski car”. Ovim filmom Bertoluči je osvojio čak devet nagrada „Oskar”, među kojima za režiju i najbolji film.

Neizostavni su i rado gledani njegovi filmovi: „Čaj u Sahari”, „Mali Buda”, „Ukradena lepota”, „Opčinjeni” i „Sanjari”. Neumorni reditelj nedavno je priveo kraju rad na scenariju novog filma o Đezualdu da Venozi, napuljskom kompozitoru iz 16. veka, čije snimanje počinje tokom leta.

Odmalena Bertoluči je pisao poeziju, a mnogi kritičari i teoretičari filma upravo njegove filmove nazivaju filmskom poezijom. Bertoluči ne krije da uglavnom voli da snima po sopstvenom scenariju, poseduje raskošni stil koji odlikuju neočekivani rezovi kojima iznenađuje publiku, panorame i upotreba krana i u enterijeru. Ovom raskošnom stilu treba se nadati i u njegovim novim delima.