Субота, 11.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бертолучијева поезија

Бертолучијева поезија
Бернардо Бертолучи

Италијански редитељ Бернардо Бертолучи, који је на последњем венецијанском фестивалу награђен почасним „Златним лавом” за допринос филмској уметности, добиће данас чувену звезду у Булевару славних у Холивуду. Бертолучијева звезда биће откривена вечерас, после чега ће у једном од централних биоскопа Лос Анђелеса бити приређена ретроспектива његових филмова. Тако ће се Бертолучи придружити сународницима Рудолфу Валентину, Ани Мањани, Артуру Тосканинију, Енрику Карузу и Софији Лорен којима је Холивуд већ указао овакву част, пише „Варајати”.

Прослављени сценариста и редитељ рођен је 16. марта 1940. године у Парми у Италији. Интересовање за филм показао је још у детињству, па га је отац, који се бавио и филмском критиком, подучавао филмској уметности. Студирао је светску књижевност на Римском универзитету, где је упознао редитеља Пјера Паола Пазолинија којем је био асистент режије на филму „Просјак”. Бертолучи је увек расположен за сарадњу са другим уметницима, па је са Серђом Леонеом у „четири руке” написао сценарио за чувену крими-драму „Било једном у Америци”.

Прве Бертолучијеве филмове није прихватила ни публика ни критика, али то га није обесхрабрило. Наставио је да пише сценарије и режира. По мотивима дела Фјодора Михајловича Достојевског снимио је филм „Партнер”, драму „Стратегија паука” о својој омиљеној теми подвојености личности, режирао је по мотивима приче Хорхеа Луиса Борхеса, а и данас истиче да има много романа и прича које жели да екранизује.

Пре контроверзног и због експлицитних сцена секса забрањиваног дела „Последњи танго у Паризу”, којим је шокирао и освојио публику и критику, снимио је филм „Конформиста” у којем је комбиновао дела наизглед неспојивих мислилаца и уметника: Фројда, Маркса и Вердија. По многима култни филмски еп „Двадесети век” и његово најбоље дело о анализи фашизма, којим се често бавио, снимио је 1976. године. Три године касније уследила је модерна анализа Едипових немира и дилема у драми „Месец”, а затим и хваљена драма „Последњи кинески цар”. Овим филмом Бертолучи је освојио чак девет награда „Оскар”, међу којима за режију и најбољи филм.

Неизоставни су и радо гледани његови филмови: „Чај у Сахари”, „Мали Буда”, „Украдена лепота”, „Опчињени” и „Сањари”. Неуморни редитељ недавно је привео крају рад на сценарију новог филма о Ђезуалду да Венози, напуљском композитору из 16. века, чије снимање почиње током лета.

Одмалена Бертолучи је писао поезију, а многи критичари и теоретичари филма управо његове филмове називају филмском поезијом. Бертолучи не крије да углавном воли да снима по сопственом сценарију, поседује раскошни стил који одликују неочекивани резови којима изненађује публику, панораме и употреба крана и у ентеријеру. Овом раскошном стилу треба се надати и у његовим новим делима.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.