Glasanje završeno, odlučiće brojanje

Pakistanci su juče glasali na izborima za nacionalnu i pokrajinske skupštine koji su unapred dobili epitet „istorijskih“, s obzirom na noviju istoriju i trenutne prilike u drugoj najmnogoljudnijoj muslimanskoj naciji sveta. Čak 64.000 biračkih mesta bilo je otvoreno od deset ujutru do pet po podne po lokalnom vremenu, uz velike mere bezbednosti – za održavanje reda i mira bilo je zaduženo oko 80.000 vojnika i policajaca.

To nije sprečilo sporadično nasilje: međupartijske obračune i eksplozije, koji su odneli deset života, uključujući tu i dva kandidata. Uprkos tome, izborni dan je bio mnogo mirniji od predizborne kampanje, u kojoj je samo u prošlu subotu, u jednom samoubilačkom napadu, poginulo 49 ljudi.

Ovi izbori su prvobitno bili zakazani za 8. januar, ali je atentat na Benazir Buto, liderku glavne opozicione Pakistanske narodne partije (PPP), 27. decembra, doveo do odlaganja.

Relativno miran izborni dan ne isključuje, međutim, posleizborne probleme, s obzirom na tvrdnje glavnih opozicionih stranaka da će vlada koja ima podršku predsednika Perveza Mušarafa pokušati da „naštimuje“ rezultate u svoju korist. Zbog toga je unapred poručeno da će brojanje biti važnije od samog glasanja.

Izbore je nadgledalo oko hiljadu stranih i više od 20.000 lokalnih posmatrača. Vlasti su, međutim, sumnje u regularnost podgrejale zabranom medijima da objavljuju preliminarne rezultate. Brojke će zato saopštavati samo zvanična izborna komisija, koje će, prema najavama, prva saopštenja dati tek danas po podne.

Pravo glasa imao je 81 milion registrovanih birača (Pakistan ima 160 miliona stanovnika). Prema prvim procenama koje prenose svetske agencije i TV mreže, odziv je znatno skromniji od onog na prethodnim izborima održanim 2002, kada je izlaznost bila samo 41,7 odsto.

Strah od nasilja bio je glavni razlog zašto su mnogi ostali kod kuće. Strah je bio opravdan, s obzirom na talas ekstremizma i bombaških napada kroz koji je zemlja prošla u 2007 – u više od 40 samoubilačkih napada stradalo je oko 800 ljudi.

Juče su se birala 272 poslanika za nacionalnu skupštinu koja ima 342 mesta. Ostalih 70 odrediće sami juče izabrani poslanici: ova mesta će pripasti manjinama i ženama.

Kandidate je imalo 49 stranaka, ali glavni akteri su, pored PPP koju sada kao kopredsednik predvodi udovac Benazir Buto Asif Ali Zardari, još i dve muslimanske lige: jedna, čiji je lider bivši premijer Navaz Šarif, i druga, koja je glavni saveznik predsednika Mušarafa.

Mnogi su jučerašnje glasanje proglasili i za referendum o sve nepopularnijem predsedniku Mušarafu (poslednje istraživanje javnog mnjenja obavljeno u januaru dalo mu je rejting od samo 15 odsto), koji je na vlast došao vojnim pučem 1999, da bi novi mandat osvojio na glasanju u nacionalnoj i pokrajinskim skupštinama prošlog oktobra, iako se kandidovao dok je još nosio generalsku uniformu i bio glavni zapovednik armije.

Mušaraf je, inače, glavni saveznik Zapada, Amerike i Britanije, u njihovom ratu protiv terorizma, čije je glavno bojište u Pakistanu susednom Avganistanu. Ima, međutim, i signala da je Vašington pripravan i za njegov odlazak, računajući na partnerstvo sa novim načelnikom generalštaba generalom Pervezom Kajanijem.

Predizborne prognoze su šanse da postane najveća parlamentarna stranka (ali ne i da zadobije većinu) davale PPP, pri čemu je uziman u obzir i faktor simpatija koje je stranka stekla posle atentata na svoju predsednicu Benazir Buto. Glavna posleizborna dilema će zato biti koga će ova stranka uzeti za koalicionog partnera. Mušaraf je, doduše, juče izjavio da će raditi sa svakim ko obezbedi parlamentarnu većinu, ali je sasvim izvesno da ne bi želeo da u tome uspe kombinacija Zardari–Šarif, jer bi, smatra se, oni mogli da organizuju i parlamentarni opoziv predsednika zbog mnogih njegovih poteza, uključujući tu i proglas vanrednog stanja u novembru.

Pakistanci se svakako nadaju najboljem, ali su pripravni i na najgore, s obzirom na istoriju, u kojoj je bilo mnogo vojnih prevrata ali i eksperimenata sa demokratijom. Niko zato ne očekuje da jučerašnji izbori dobiju ocenu sasvim fer i poštenih, ali svi priželjkuju da izborne manipulacije ipak ne budu previše očigledne.