Briks u ime multipolarnog sveta

Sedmi samit zemalja Briksa održan je u ruskom gradu Ufi, u Republici Baškiriji, 8. i 9. jula. Osnovna tema skupa bila je međusobna saradnja zemalja ove najmnogoljudnije grupacije, čiji je cilj smanjenje i, na kraju, ukidanje ekonomske i geopolitičke dominacije razvijenih zemalja Zapada.Grupa Briks je de fakto postala najvažniji politički predstavnik interesa „ostatka sveta”, izvan razvijenih država Zapada (G-7, i druge zemlje EU), koje su dominirale u svetu tokom poslednje dve decenije. Briks nije, bar za sada, formalni savez ili blok po uzoru na stare, ali svakako je veoma ozbiljan pokušaj organske promene globalne strukture i paradigme. Jer, unipolarnost bledi, a Briks predstavlja centre u nastajanju novog multipolarnog sveta velikih i regionalnih sila. Tokovi kapitala sa zapada na istok i od severa ka juguomogućiće efikasniju i pravedniju distribuciju globalnog bogatstva i moći. Briks obuhvata gotovo polovinu stanovništva planete (oko tri milijarde ljudi), ima ukupan bruto domaći proizvod (BDP) od preko 32 biliona dolara i izuzetno veliki deo neiskorišćenih prirodnih rezervi naše planete, pre svega zahvaljujući takozvanim energetskim supersilama – Rusiji i Brazilu.

Istorija Briksa mogla bi se podeliti u tri faze. U prvoj (2001–2007), zemlje BRIK (tada bez Južnoafričke Republike) više su sondirale teren za dugoročni razvoj međusobne saradnje, o čemu su u više navrata pisali stručnjaci Goldman Saksa. Druga faza (2008–2014) nastupa s pojavom „novih uspešnih ekonomija u usponu”, tada već kao politička platforma, iako u velikoj meri neformalne prirode. Godina 2015. je obeležena kao prelazak na treću fazu, koja će predstavljati proces institucionalizacije i osnivanja Nove razvojne banke Briksa, sa osnivačkim kapitalom od 100 milijardi dolara i Pula deviznih rezervi zemalja članica sa istim potencijalom.

Nova razvojna banka (NRB) i Pul deviznih rezervi osnovani su, pre svega, za slučaj svetskih kriza, ali i za finansiranje investicionih projekata i širenje ekonomskih veza.

Članovi upravnog odbora Razvojne banke Briksa sastali su se 7. jula u Moskvi, što formalno znači početak rada ove institucije koju mnogi najavljuju kao alternativu Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) i Svetskoj banci, „glavnim ugnjetačima zemalja u razvoju”. Prvi predsednik Razvojne banke Briksa je Kundapur Vaman Kamat iz Indije. Predsednik odbora direktora je predstavnik Brazila, a ruski ministar finansija Anton Siluanov imenovan je za predsednika upravnog odbora. NRB će poslužiti kao moćan instrument za finansiranje infrastrukturnih projekata i projekata održivog razvoja u zemljama Briksa i drugim zemljama u razvoju. Odobravanje projekata za finansiranje će, kako se očekuje, početi s proleća 2016. godine. Odrednica da će NRB finansirati projekte u zemljama u razvoju sugeriše da bi Srbija mogla da koristi sredstva iz ove nove finansijske institucije.

Strategija zemalja Briksa za unapređenje ekonomskog partnerstva, koja je usvojena na samitu u Ufi, biće ključna odrednica za povećanje spoljne trgovine i investicija, porast proizvodnje, finansijske saradnje, kao i saradnje u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija.

Lideri pet zemalja su se saglasili i da treba da seubrza deblokiranje reforme MMF-a. Naime, u okviru globalne reforme međunarodnog finansijskog sistema, upravni odbor MMF-aje 2010. doneo odluku o povećanju kvota zemalja u razvoju u ovoj instituciji i o njenom reformisanju. Međutim, američki Kongres je ovu odluku blokirao. Tokom poslednjih nekoliko godina zemlje Briksa su na refinansiranje MMF-a potrošile desetine milijardi dolara, ali kvota Kine prilikom glasanja u MMF-u i dalje je samo četiri odsto, Rusije 2,5, a Indije 2,44. Udeo SAD u odlučivanju je 17,69procenata, tako da ova zemlja ima, praktično, pravo veta.

Za razliku od Generalne skupštine UN, koja se oslanja na princip jedna zemlja – jedan glas, MMF koristi ponderisani sistem glasanja na osnovu kvote zemlje.

Magistar ekonomije