Cvjetićanin: dobrovoljni davalac tuđih para

Teško je diskutovati sa osobom koja izbegava da – diskutuje! Tri sam pitanja postavila profesoru Cvjetićaninu: prvo, je li pedagoški insinuirati novinarki „Politike” da ne zna šta je kreditna multiplikacija, a da to nema nikakve veze sa bilo čime u njenom tekstu? Drugo, otkud profesoru impresija (pa još pogrešna) da je izvor novca za grčke kredite bio suficit koji Zapad ostvaruje sa „zemljama periferije”? I treće, najvažnije – kako jedan profesor ekonomije sme da ne zna da bankrot države nije isto što i bankrot pojedinca, dakle, čak i da proglasi moratorijum, nijednoj državi niko nikada neće doći bilo šta da zapleni (lekcija: zaduženost suverenih dužnika, može se naći u svim boljim udžbenicima makroekonomije).

Umesto odgovora, u svom novom dopisu Cvjetićanin je potrpao i žene kojih su se muževi odrekli i Varufakisa i koncentracione logore. I šta sad? Da pokrenemo temu o genocidu, pa da dovedemo stvar do potpunog besmisla?

Veći igrači nastupaju bolje. Recimo, Cvjetićaninov ugledni istomišljenik, Pol Krugman, ove nedelje je izjavio za Si-En-En: „Precenio sam kompetentnost grčke vlade”. Dakle, pogrešio sam, perem ruke...

Ima i druga dobra opcija za one kojima je istina važnija od talasanja: pokrenuta je fondacija za pomoć Grčkoj (https://www.indiegogo.com), sa idejom da svaki stanovnik EU uplati po tri evra (može i više) pa da se prikupi 1,6 milijardi evra za najnoviju tranšu grčkog duga. I nije to bilo bez odziva: 109.000 ljudi se odazvalo! Nije sad ni važno to što se u stvari odazvalo tek 0,02 odsto pozvanih, niti to što su prikupili jedva 0,1 odsto potrebne sume. U proseku su dali ne po tri, nego po sedamnaest evra – i spasli dušu. Barem niko njima neće moći da spočita da su dobrovoljni davaoci tuđih para, kao što je Anica Telesković rekla Cvjetićaninu u svom odgovoru, a ja ponovila u naslovu ovog teksta.

Treća (minimalistička, ali dobra) opcija za profesora Cvjetićanina je da ne skače sam sebi u usta. Da ne tvrdi prvo kako će „poverioci biti u potpunosti obeštećeni”, da bi tri dana kasnije napisao: „I bankari i MMF su spremni na otpis dela duga”. Pa zašto da se spreme na otpis duga, kad će biti – obeštećeni? A šta tek reći na burni poklik o tome kako do Sirizine pobune niko nije smeo ni da pomene otpis duga? Pa kako je onda Grčkoj pre dolaska Sirize direktno otpisano 46 odsto duga, a ostatak reprogramiran? Zar su ga otpisali a da niko u Grčkoj o tome nije smeo ni da pisne?

Mnogo sam loših zadataka u životu pregledala i uvek kažem: možete vi to mnogo bolje, kolega... Desi se nekad da tako stvarno mislim, ali sada to sigurno nije slučaj.

Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu