Kamenicama na kamere

Momcima koji su u nedelju uveče besno kidisali na vrata i prozore ambasada, lupali radnje i restorane, nasrtali na policajce i prevrtali kontejnere zasmetale su i ekipe izveštača koje su se zatekle na licu mesta. Alergični na kamere, snimatelje i fotoreportere, koji bi mogli da im ovekoveče „lik i delo”, kao što je to slučaj i na stadionima gde ova bratija obično troši višak energije, odmah su napali i novinare. Što je sigurno – sigurno je. Teško će se i ko zna kako utvrditi ko je polomio kameru i fotoaparat, ali bez snimka i slike lakše se lupa po prozorima i izlozima, uvereni su razbijači.

Da pobrojimo: u Beogradu i Novom Sadu su napadnute i povređene ekipe Foneta, RTS-a, B 92, Studija B, Blica, Palme plus, kao i fotoreporter „Novosti”. Oštećena su im oprema, vozila. Strepeli su i izveštači RTS-a i TV Most u Prištini i Zvečanu dok su im nepoznate osobe razbijale stakla na kombiju.

Oglasila su se esnafska udruženja UNS i NUNS, kao i Sindikat novinara Srbije, osuđujući te napade. Zašto je besna mlađarija iskalila bes, po ko zna koji put, baš na novinarima? Da li ih doživljavaju jedino kao predstavnike profesije kojoj je „dodeljena uloga” da svojim snimcima, slikama i istraživanjima pomaže policiji, sudijama i tužiocima? Možda su im oni na čistini, malo po strani, „naoružani” kamerama i fotoaparatima baš bili zgodna meta, da ih izbatinaju kada odavno na našim stadionima nije bilo utakmice na kojoj su mogli da se isprazne onako skloni kavzi? Ili bi u nedelju uveče tako žestoko udarili po svakome ko im se nađe na putu misleći na sirote Srbe koji ostaju da žive na Kosovu.

Teško. Huligani su jedan od najtežih dana u novijoj istoriji Srbije pokušali da pretvore u haos, napisano je u jednom od saopštenja.

A neće svaki novinar sa snimljenom slikom poći u policiju da potkazuje demonstrante, kao što možda strahuju oni koji bacaju kamenice. Novinari i fotoreporteri imaju društvenu ulogu koja se razlikuje od uloge čuvara reda, i pravi novinari štite svoje izvore i ne smatraju da im je zadatak da pomažu čuvarima reda. Poslenicima javne reči važnije da se bave svojim poslom. Ali da ih pri tome niko ne kamenuje.

Mada, umeju novinari da budu i izbirljivi u solidarnosti. Onaj ko je preksinoć gledao jednu od televizija, iako su gotovo sve izveštavale o rušilačkim pohodima besne mlađarije, mogao je da shvati da su samo njeni novinari nagrabusili. A nisu. Bilo je kamenica i motki za sve glave.