Promenljivost je suština klime

Najnovija vest da nam za deceniju i po stiže „mini ledeno doba” ućutalo je zagovornike planetarnog zagrevanja Zemlje. Zbog promena u ciklusima Sunčevih aktivnosti, našu planetu bi 2030. godine moglo da zadesi „mini ledeno doba”, tvrde naučnici u studiji koju je objavilo britansko Kraljevsko astronomsko društvo. Njihovi eksperti veruju da će u narednim godinama nastupiti period smanjenog zračenja tople zvezde, sličan onom poznatom kao veliki solarni (Maunderov) minimum.

Domaći meteorolozi, inače podeljeni oko toga da li je toku globalno zagrevanje Zemlje, na ovu tvrdnju britanskih eksperata reaguju različito.

Dr Vladimir Đurđević iz Instituta meteorologije beogradskog Fizičkog fakulteta smatra da eventualna pojava Maunderovog minimuma (to je bio jedan minimum pod tim imenom, svi ostali imaju svoja imena, a potencijalno predstojeći zvaće se verovatno drugačije) u narednim decenijama teško da može da dovede do malog ledenog doba jer će, kako kaže, uticaj gasova staklene bašte prevazići dejstvo koje bi mini zahlađenje imalo na klimu. Srpski eksperti, kao dr Dragana Vujović iz Instituta meteorologije FF, koji izučavaju uticaj Sunčeve aktivnosti na klimu, misle drugačije. Taj predstojeći period s blagim padom temperature mogao bi se nazvati „malo ledeno doba”.

Uvereni su da će posebno zime u godinama između 2030. i 2040. biti oštrije, a leta ne tako vruća kao poslednjih godina.

Posle serije članaka o rezultatima novih istraživanja klime u američkom „Nju sajensu”, počeli su da se predomišljaju eksperti koji su donedavno bili isključivi u stavu da je čovek emisijom gasova s efektom staklene bašte glavni krivac što se klima menja. Javnost je zapljuskivana nebrojenim informacija o neizbežnoj promeni klime, a drugačije mišljenje nije moglo da se čuje. Pentagon u tajnom izveštaju iznosi dramatične procene o budućnosti planete kojoj preti globalna katastrofa, pogibije miliona ljudi u ratovima, od gladi i elementarnih nepogoda, piše „Obzerver”. Posebno je ironično ponašanje Amerike kada znamo da jedino SAD, inače jedan od najvećih zagađivača atmosfere, nije potpisala „Kjoto sporazum” u kome se većina svetskih emitera štetnih materija obavezala da će smanjiti zagađivanje atmosfere.

Magazin „Nju sajentist” piše da je globalno zagrevanje usporeno. „Moćni vetrovi na Pacifiku u velikoj su meri odgovorni za nedavno uočena usporavanja globalnog zagrevanja. Oni su podstakli toplotu da nestaje u okeanima”, zaključili su istraživači Univerziteta Novog Južnog Velsa u Sidneju, početkom prošle godine. Naučnici se nadaju da će se toplota opet širiti atmosferom kada se vetrovi smire.

Vreme i klima ne slušaju teoretisanje. Temperatura na globalnom nivou posustaje u porastu i poslednjih šesnaest godina – kaže Nedeljko Todorović, u komentaru aktuelnih informacija iz sveta na temu klimatskih promena.

Sada, kada se uočavaju praznine u trendu porasta temperature, pokušavaju to da obrazlože na mnoge načine. Pa kažu da je jaka zima upravo dokaz o globalnom zagrevanju, da su vetrovi nad okeanima dvostruko jači što predstavlja nestvarnu tvrdnju. Ni sada, kada je uočeno usporavanje zagrevanja, klimatski „stručnjaci” ne odstupaju od svoje teorije i prognoza, kaže on.

Klimatolozi su već u januaru 2014. upozorili da će ekstremni događaji poput „El Ninja” postati učestaliji kako se planeta bude zagrevala. Sada se čini da će svet imati prilike da se u to uveri krajem ove godine. Osnaženi „El Ninjo” stvara se u Pacifiku i takve je moći da izaziva ciklone, tornada, suše, poplave. Može da utiče i na promene nivoa mora širom sveta. Vodeći naučnici u ovoj oblasti kažu da „El Ninjo”, koji nam se upravo približava, po magnitudi podseća na svog prethodnika iz 1997, koji je započeo isto tako a onda usmrtio desetine hiljada ljudi. Svet očekuje šta će reći prognostičari kada uragani počnu da razbijaju obale pacifičkih zemalja.

Razmišljanje klimatologa Jasminke Smailagić se razlikuju od Todorovićevih. Ona ipak očekuje promene klime u doglednoj budućnosti. Nećemo se „istopiti”, ali...

– Projekcije klime pokazuju da će buduća klima (krajem ovog veka) biti znatno različita od današnje. Klimatske promene bi uslovile pomeranje klimatskih zona prema severnim geografskim širinama i prema većoj nadmorskoj visini. Tako bi se, prema nekim projekcijama, klimatske osobine karakteristične za područje Grčke pomerale prema severu, pa bismo u našoj zemlji do kraja veka imali tip suvlje i toplije severnomediteranske klime. Sredinom ovog veka, ukoliko se nastavi dosadašnji trend promena temperature i padavina, Srbija će i dalje biti u oblasti umereno kontinentalne klime sa znatno pojačanim i učestalijim ekstremnim klimatskim događajima – kaže Smailagićeva.

Doktor Mlađen Ćurić ističe da ne voli kada a se termin promena klime danas upotrebljava za sve i svašta. Time se skrnavi suština klime, a to upravo jeste promenljivost, kaže Ćurić, pa zaključuje:

Jagodinski akva park (Foto Tanjug)

– Pošto ljudi očekuju da svaka godina i svako godišnje doba budu isti, o promeni klime svi govore kao o najcrnjem bauku. A kako je vreme drugačije, nazivamo ga ekstremnim. To je, u najmanju ruku, glupo. I ekstremna promena klime je normalna. Posao meteorologa nije da dokazuje kako je klima promenljiva, jer ona naprosto ne može da bude ista, već bi trebalo da karakterišemo tu ekstremnost a to možemo samo ako uzmemo pređašnja zbivanja u klimi, otkada su nam poznata, odnosno otkada se beleže. A period osmatranja i merenja veoma je kratak, svega dvesta godina. To nas tera da iskušamo nove vidove istraživanja i da idemo dalje – kaže dr Ćurić.

Grupa srpskih naučnika „Beogradska škola meteorologije” upravo ide dalje. Kažu da efekt staklene bašte postoji, ali je doprinos ugljen-dioksida neuporedivo manji u odnosu na efekt koji prouzrokuje vodena para kao najznačajniji gas s tim efektom. Zagrevanje zbog efekta staklene bašte mnogo je manje od energije koja ima odlučujući uticaj na procese u atmosferi, a to je energija sa Sunca. Proučavajući Sunce, srpski tim predviđa slabljenje aktivnosti. Na osnovu toga i već utvrđene korelacije između Sunca i temperatura na Zemlji za poslednjih nekoliko stotina godina, a na osnovu rekonstrukcije i nekoliko hiljada godina unazad, mnogo je realnije da u narednim decenijama dođe do manjeg pada temperature. To nije zabrinjavajuće kao ni dosadašnji padovi i porasti. U pitanju su male promene. Tako su eto naši naučnici predvideli malo ledeno doba, koje sada najavljuju britanski eksperti.