Sindikalnim liderima hotel, radnicima sud

Kragujevac – Mnogi misle da je „Zastava” skončala onog trenutka kada je u Kragujevac (2008.) došao „Fijat”, ali nije tako. Žilava je to tvorevina samoupravnog socijalizma. Tog „mrtvaca” nije lako sahraniti ni posle petnaest godina upornog restrukturiranja (razbijanja) nekada najvećeg proizvodnog giganta na Balkanu, i šire.

I dalje je, premda samo formalno, živa Grupa „Zastava vozila”, sa petnaestak svojih društava i ogranaka („Automobili”, „Kamioni”, „Rezervni delovi”, „IT turs”, „Bezbednost”, „Hortikulutura”...). Sa nekoliko stotina, na papiru, zaposlenih, koji ne dolaze na posao, jer nemaju šta da rade. I sa rukovodstvom koje pokušava da se, sudskim putem, domogne milionski vredne imovine ostale u republikama bivše SFRJ (građevinsko zemljište u Budvi na kojem je izgrađen „Splendid”, auto-servisi u Sarajevu...).

Još se, dakle, vuku repovi, a bogami i žestoko ukrštaju, kao kad se u čuvenom filmu ukoštac uhvate Godzila i Megalon. No, šta je sukob ovih zmajeva iz mašte, u odnosu na to kada koplja ukrste Zoran Mihajlović i Radiša Pavlović, prekaljeni borci za zaštitu prava radnika neupokojene „Zastave”!

„Ko je Zoran Mihajlović – sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije, predsednik nepostojećeg sindikata fiktivne firme ’Zastava automobili’ ili poslodavac, direktor sindikalnog preduzeća ’Sinhold’ u okviru kojeg radi hotel ’Lider S’ u Vrnjačkoj Banji”, pita se Pavlović koji Mihajlovića optužuje da je „zloupotrebom pečata” i „potpisivanjem aneksa” sprečio grupu bivših radnika „Zastave” da naplate uskraćeni deo zagarantovane zarade za period od 1997. do 2001.

„Na redovnim izborima imenovan sam za sekretara Saveza samostalnih sindikata Srbije i predsednika sindikata ’Zastava automobila’, a direktor sam preduzeća ’Sinhold’ po funkciji, kao sekretar sindikata. U tome nema ničeg spornog, jer sve tri funkcije obavljam u skladu sa zakonom i Statutom SSSS”, odgovara Mihajlović, koji nam poručuje da Pavlovića pitamo zašto više ne napada direktore Grupe „Zastava vozila”.

„Jesam, zaposlio sam ćerku u ’Hortikulturi’, 2008, kada sam dao otkaz u ’Zastavi’, ali nećemo valjda na decu”, odgovara Pavlović, prozivajući Mihajlovića za milione koji su, kako kaže, netragom nestali sa računa, pa i onog sindikalnog, „Zastava automobila”.

O čemu je, zapravo, reč? Ukratko: Mihajlović je bio (i ostao) predsednik sindikata „Zastava automobila”, nekada firme sa više hiljada radnika, danas sa svega troje zaposlenih. Kada je najavljeno da će u Kragujevac doći „Fijat”, fabriku je trebalo očistiti od dugova i obaveza, jer pitanje je da li bi Italijani uopšte hteli da razgovaraju da su u preduzeću zatekli haos. Petnaestak hiljada radnika „Zastave” prihvatilo je vansudsko poravnanje i uzelo pare, a grupa radnika koji su smatrali da će na sudu dobiti više obratila se Pavloviću za pomoć. Mihajlović tvrdi da takvih radnika „nema više od stotinu”, a Pavlović kaže da ih ima „više od hiljadu”. Među onima koji imaju pravo na isplatu razlike u plati jer nije prihvatio vansudsko poravnanje je , tvrdi, i biznismen Milan Beko, do 5. oktobra 2000. godine predsednik Upravnog odbora kragujevačke „Zastave”.

„Da nisam potpisivao anekse i zalagao se da radnici prihvate vansudsko poravnanje, ’Zastava’ bi otišla u stečaj, a ’Fijat’ nikad ne bi došao”, objašnjava Mihajlović.

„Mi smo Mihajlovića tužili za zloupotrebe, 324 radnika je potpisalo krivičnu prijavu protiv njega”, kaže Pavlović, podsećajući nas da je sledeće ročište zakazano za ponedeljak, 3. avgust.

„Zastava automobili” imaju 24 računa, 17 dinarskih i sedam deviznih, predočava nam Pavlović podatke sa APR-a. Mahom su, kaže, blokirani, ali na „jednom zaštićenom, pod kontrolom Agencije za privatizaciju, ima čak 315 miliona dinara”.

„Ma kakvi milioni, na sindikalnom računu ’Zastava automobila’ godišnje se skupi između dve i pet hiljada dinara. A za svaki trošak postoji odluka i račun”, odgovara Mihajlović.

Mihajlović je formalno zaposlen u „Fijatovoj” fabrici. „Zamrzao sam to radno mesto, vratiću se kad više ne budem imao sindikalnu funkciju”, poručuje ovaj (bivši) kragujevački sindikalac, koji je prešao u Beograd i napredovao do mesta sekretara SSSS, pošto su decembra 2010. preostali radnici „Zastave”, posle višednevnih protesta, legli na rudu i prihvatili „predlog” Mlađana Dinkića da uzmu otpremnine i „dobrovoljno” napuste fabriku.

A hotel u Vrnjačkoj Banji? – pitamo Mihajlovića. „Pre dve godine hotel ’Lider S’ izgradili su zajedničkim sredstvima Savez samostalnih sindikata Srbije i gradsko veće našeg sindikata u Nišu, koje je pre toga prodalo neko svoje odmaralište u Čanju.”