Velikim investitorima zemlja u zakup na duži rok

U poljoprivredi su nam potrebne velike investicije. Neophodni su nam investitori koji će da povećaju proizvodnju u svinjarstvu, govedarstvu… Sadašnji nivo ulaganja je nizak. Imamo mnogo neiskorišćenih potencijala. Mnogo je državnog zemljišta neobrađeno. Zato ćemo novim zakonom o poljoprivrednom zemljištu ponuditi velikim investitorima zemlju u dugogodišnji zakup, kaže u intervju za „Politiku” Snežana Bogosavljević Bošković, ministara poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Udruženja poljoprivrednika često se oglašavaju tražeći da domaći farmeri imaju prednost pri iznajmljivanju državne zemlje u odnosu na strance i bune se protiv davanja državne zemlje strancima u zakup uopšte. Da li će zakon otvoriti vrata strancima?

U pripremi predloga je učestvovalo više udruženja poljoprivrednih proizvođača. Predlog je da veliki investitori mogu da zakupe do 30 odsto zemljišta u nekoj lokalnoj samoupravi do 30 godina. Za sve druge predlog je da dužina zakupa bude do 25 godina. U Srbiji ima 490.000 hektara državnog zemljišta. Polovina tog zemljišta je trenutno neobrađena, tačnije sada je izdato 250.000 hektara. U Vojvodini je u zakupu 228.000 hektara, što je 63 odsto od državnog zemljišta u pokrajini. Tačno je 37 odsto državnog zemljišta u Vojvodini neobrađeno. U centralnoj Srbiji ne obrađuje se čak 87 odsto državnog zemljišta. Svi će imati apsolutno ravnopravan tretman i stranci neće imati ni za jotu veća prava od naših poljoprivrednika i investitora.

Da li je tih 30 godina dovoljno primamljivo za velikog investitora koji bi da podigne voćnjak ili gradi fabriku, kada država građevinsko zemljište daje u zakup na 99 godina?

U okruženju su zakonska rešenja za zakup zemljišta i do 50 godina. Predlozi su mnogo puta razmatrani, a još je u toku javna rasprava, što znači da ima prostora za izmene. Inače, i sama udruženja su međusobno suprotstavljena. Ratari misle da su najvažniji i da oni treba da zakupe državnu zemlju, jer su velike pare dali za moćne traktore. Zamislite, kupovali su traktore, računajući unapred da će zakupiti državnu zemlju. Oni misle da zemlja u ataru Kikinde, a oni su iz Kikinde, pripada samo njima. Stočari misle da su oni najvažniji. Zaboravljaju da je zemlja opšte dobro.

Da li predlog zakona ostaje pri sadašnjem rešenju da državna zemlja nije na prodaju?

Ima izmena. Predloženo je da zemljoradnici koji imaju do 30 hektara mogu da kupe do 20 hektara državne zemlje. To je bila inicijativa samih poljoprivrednika i to da samo domaća fizička lica mogu da kupe državnu zemlju, ali ne više od 20 hektara.

Da li će zemljoposednici, da ne kažem tajkuni, moći da kupe državnu zemlju?

Ne.

Bliži se trenutak kada će stranci moći da kupuju zemlju u Srbiji. To je 1. septembar 2017. Izjavljivali ste da ulažete maksimalne napore da izdejstvujemo promenu tog dela sporazuma. Šta je urađeno?

Jako je teško ispravljati ono što je u prethodnim godinama preuzeto kao obaveza. Posebno ako se ima u vidu da sa druge strane imate EU koju čini 28 zemalja članica i da je za izmene potpisanog sporazuma potrebna saglasnost svih njih. Ali mi ne odustajemo od toga da argumentovano tražimo odlaganje ovog roka do sticanja punopravnog članstva u EU.

SSP je krivac i za reku mleka koja stiže iz EU? Da li ste uspeli merama ministarstva da bar donekle zaštitite domaće farmere od konkurencije jeftinih proizvoda iz EU?

Kada postoje preuzete obaveze, kao što je to u slučaju SPP-a, to je teško uraditi. Rezultata ima jer je uvoz tih proizvoda bio veći pre uvođenja mera. Za neke od mera rezultate tek možemo da očekujemo u naredna dva meseca, kao što je slučaj sa mlekom i kiselomlečnim proizvodima. Ipak, mere su vremenski ograničene. Ovde se zaboravlja da sporazum nije bio jednostran na našu štetu, već je podrazumevao obostranu korist. Moramo biti realni i reći da ne možemo naše proizvode da zaštitimo, a da koristimo prednosti izvoza na evropsko tržište.

Ministar ste nešto više od godinu dana. Gotovo da nema dana da „niste na terenu”. Kako vam se čini poljoprivreda, ima li napretka, na šta se ljudi žale, kakvu pomoć traže?

Za napredak u poljoprivredi treba nešto više vremena od godinu dana, posebno ako se imaju u vidu okolnosti u protekloj godini, kao što su poplave, poremećaji na evropskom tržištu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda uzrokovani, pre svega, trgovinskim sankcijama EU–Rusija, zbog kojih su pogođeni i naši proizvođači. Za mene je ohrabrujuće to što i sami poljoprivrednici shvataju da su promene u dosadašnjem načinu rada neizbežne, da moraju da se udružuju i da moraju da ulažu mnogo više u svoju proizvodnju. U prilog tome govori izuzetno velika zainteresovanost za povoljne kredite čiju kamatu sufinansiramo, kao i IPARD program koji znači 175 miliona bespovratnih sredstava iz pretpristupnih fondova EU.

Da li smo iskoristili bilo koji deo tog novca?

Još ne. Evropska komisija nam je za taj iznos dala saglasnost 20. januara ove godine. Novac će biti dostupan za povlačenje tek kada se završe neophodne procedure. To očekujem do kraja godine, a samo podnošenje zahteva za sredstva tog pretpristupnog fonda uslediće sledeće godine. Da bi koristili ta sredstva bilo je potrebno da preselimo Upravu za agrarna plaćanja iz Šapca u Beograd.

Da li će, prema svojim sadašnjim kapacitetima, uprava moći da odgovori na sve zahteve? Pominjalo se da joj treba veći broj zaposlenih? Da li će to biti moguće zbog ograničenja zapošljavanja u državnoj upravi?

Uprava za agrarna plaćanja mora da ima veći broj zaposlenih i to za onoliko ljudi koliko je potrebno da prema kriterijumima Evropske komisije obezbede protok sredstava IPARD programa ka poljoprivrednicima. Oni moraju da prođu posebnu obuku i za to dobiju akreditaciju. Imajući to u vidu, vlada i Ministarstvo poljoprivrede će svakako naći rešenje i na tome se već uveliko radi.