Sledeća stanica – Kavkaz

ISTOČNA STRANA

Abhazija će se u najskorije vreme obratiti Rusiji sa molbom za priznanje nezavisnosti, izjavio je u ponedeljak u Moskvi Sergej Bagapš, prvi čovek pobunjene gruzijske republike. Prema njegovim rečima, posle nedeljnog aminovanja nezavisnosti Kosova i Metohije od strane SAD i zemalja EU, nepriznate republike postsovjetskog prostora – Abhazija, Južna Osetija i Pridnjestrovlje – nastaviće još odlučnije svoj put ka samostalnosti.

Njegove reči potvrdio je i Eduard Kokojiti, predsednik Južne Osetije, koji je najavio da je njegova republika sledeća na listi za potpuno osamostaljivanje od Gruzije. Razlika između Abhazije i Južne Osetije je samo u tome što prva teži nezavisnosti unutar Zajednice Nezavisnih Država, dok je cilj žitelja druge stvaranje zajedničke države sa sunarodnicima iz susedne Severne Osetije i, samim tim, direktan ulazak u Rusku Federaciju.

Interesantno je da je Bagapš u razgovoru sa ruskim zvaničnicima izneo i mogućnost recipročnog priznanja Kosova. „Ako Kosovo prizna nezavisnost naše republike, i mi ćemo se odrediti u tom pitanju”, rekao je abhaski lider.

Pogled na Kremlj

Oči celog sveta uprte su sada u Moskvu. Kako će reagovati u Kremlju, pitanje je koje se samo po sebi nameće. Svima je jasno da je Kosovo tek puki međaš u odmeravanju snaga dve najveće sile na svetu – Rusije i SAD. Evropska unija, nemoćna da se izbori i sa sopstvenim problemima, ne samo na planu separatizma, povukla se u ulogu posmatrača, ili barem pružaoca usluga američkim interesima.

Treba reći da Rusija, za razliku od Evropljana, ima prostora za manevar. I sama svojevremeno načeta brojnim separatizmima, od kojih je onaj u Čečeniji dva puta izbijao sa zastrašujućom žestinom, za sada je pronašla modus za njihovo smirivanje. U stvari, onog trenutka kada je povukla svoju vojsku unutar granica federacije, zaboravila na svetska bojišta i slanje svojih mladića u unapred izgubljene ratove, mogla je da počne sa čišćenjem sopstvenog dvorišta.

To joj je donelo kredibilitet kod mnogih, posebno među zemljama koje su konstantno na udaru američkog (ali i evropskog) neokolonijalizma. Donelo joj je nova tržišta, posebno kada su u pitanju energenti i oružje. Otvorilo joj je vrata za učešće u svetskoj tehnološkoj utakmici. Upravo stoga kosovsko rušenje pravnog poretka, onakvog kakav je ustanovljen posle Drugog svetskog rata osnivanjem organizacije Ujedinjenih nacija, nikako joj ne ide u prilog. Uostalom, kao ni bilo kome drugome ko gleda dalje od sadašnjosti.

Sve govori da će u kosovskom pravnom galimatijasu najgore proći upravo Evropljani. Naime, svako sledeće sedanje za pregovarački sto sa Rusijom sa druge strane, značiće dijalog sa nekim ko je ljut, izneveren, oseća se poniženim, a pri tome ima – moć. I to veliku. Kakve će adute u takvoj atmosferi da potegnu pregovarači iz EU kada zatraže povećanje dotoka gasa ili regulisanje njegove cene, na primer. Da li će moći da kažu Rusiji – smatrajte nas za partnere? Da li će moći da kažu nemojte da nam kvarite posao u Ukrajini, tamo su naši interesi? Prilagodite zakone delovanju, takozvanih, nevladinih organizacija, osudite iranski nuklearni program...

„Crveni dan” separatizma

„Nedelja, 17. februar 2008. postaće ’crveni dan’ u kalendaru separatista celog sveta”, napisao je nedavno jedan novinar moskovske „Izvestije”. Jedno je sigurno, južna srpska pokrajina teško da će uopšte moći da razmišlja o stvarnoj nezavisnosti. Prema rečima Aleksandra Jurjeviča Borisova – predsedavajućeg grupe eksperata Saveta Evrope za slobodu izražavanja u vremenima kriza i profesora Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose – kosovsko društvo nije na dovoljno visokom intelektualnom nivou koji bi pretpostavio da Kosovari svoju sudbinu valjano preuzmu u sopstvene ruke. „Njih je do sada vodila fiks-ideja o samostalnoj državi, ali obrazovanje neophodnih institucija koje bi omogućile njeno funkcionisanje potpuno je potisnuto ustranu”, smatra profesor Borisov.

„Osim toga, pitanje je koliko će nova država biti posvećena sopstvenim problemima a koliko će se baviti spoljnopolitičkim avanturama. Da li će nove vlasti Kosova umesto da podižu standard svojih građana početi sa pričama da postoje Albanci i u Makedoniji, Crnoj Gori, Grčkoj i, što je najvažnije, na jugu Srbije... U tom slučaju ceo problem dobija potpuno nove parametre – parametre beskonačnosti. Znači, umesto da se posle nezavisnosti Kosova podvuče crta, otvara se nova etapa nestabilnosti u regionu i na Balkanu”, objasnio je profesor Borisov u nedavnom intervjuu našem listu. A Balkan je za Evropu i te kako važan.

Moskva čeka da njene opomene dopru do onih kojima su upućene. U Kremlju imaju vremena.