Следећа станица – Кавказ

ИСТОЧНА СТРАНА

Абхазија ће се у најскорије време обратити Русији са молбом за признање независности, изјавио је у понедељак у Москви Сергеј Багапш, први човек побуњене грузијске републике. Према његовим речима, после недељног аминовања независности Косова и Метохије од стране САД и земаља ЕУ, непризнате републике постсовјетског простора – Абхазија, Јужна Осетија и Придњестровље – наставиће још одлучније свој пут ка самосталности.

Његове речи потврдио је и Едуард Кокојити, председник Јужне Осетије, који је најавио да је његова република следећа на листи за потпуно осамостаљивање од Грузије. Разлика између Абхазије и Јужне Осетије је само у томе што прва тежи независности унутар Заједнице Независних Држава, док је циљ житеља друге стварање заједничке државе са сународницима из суседне Северне Осетије и, самим тим, директан улазак у Руску Федерацију.

Интересантно је да је Багапш у разговору са руским званичницима изнео и могућност реципрочног признања Косова. „Ако Косово призна независност наше републике, и ми ћемо се одредити у том питању”, рекао је абхаски лидер.

Поглед на Кремљ

Очи целог света упрте су сада у Москву. Како ће реаговати у Кремљу, питање је које се само по себи намеће. Свима је јасно да је Косово тек пуки међаш у одмеравању снага две највеће силе на свету – Русије и САД. Европска унија, немоћна да се избори и са сопственим проблемима, не само на плану сепаратизма, повукла се у улогу посматрача, или барем пружаоца услуга америчким интересима.

Треба рећи да Русија, за разлику од Европљана, има простора за маневар. И сама својевремено начета бројним сепаратизмима, од којих је онај у Чеченији два пута избијао са застрашујућом жестином, за сада је пронашла модус за њихово смиривање. У ствари, оног тренутка када је повукла своју војску унутар граница федерације, заборавила на светска бојишта и слање својих младића у унапред изгубљене ратове, могла је да почне са чишћењем сопственог дворишта.

То јој је донело кредибилитет код многих, посебно међу земљама које су константно на удару америчког (али и европског) неоколонијализма. Донело јој је нова тржишта, посебно када су у питању енергенти и оружје. Отворило јој је врата за учешће у светској технолошкој утакмици. Управо стога косовско рушење правног поретка, онаквог какав је установљен после Другог светског рата оснивањем организације Уједињених нација, никако јој не иде у прилог. Уосталом, као ни било коме другоме ко гледа даље од садашњости.

Све говори да ће у косовском правном галиматијасу најгоре проћи управо Европљани. Наиме, свако следеће седање за преговарачки сто са Русијом са друге стране, значиће дијалог са неким ко је љут, изневерен, осећа се пониженим, а при томе има – моћ. И то велику. Какве ће адуте у таквој атмосфери да потегну преговарачи из ЕУ када затраже повећање дотока гаса или регулисање његове цене, на пример. Да ли ће моћи да кажу Русији – сматрајте нас за партнере? Да ли ће моћи да кажу немојте да нам кварите посао у Украјини, тамо су наши интереси? Прилагодите законе деловању, такозваних, невладиних организација, осудите ирански нуклеарни програм...

„Црвени дан” сепаратизма

„Недеља, 17. фебруар 2008. постаће ’црвени дан’ у календару сепаратиста целог света”, написао је недавно један новинар московске „Известије”. Једно је сигурно, јужна српска покрајина тешко да ће уопште моћи да размишља о стварној независности. Према речима Александра Јурјевича Борисова – председавајућег групе експерата Савета Европе за слободу изражавања у временима криза и професора Московског државног института за међународне односе – косовско друштво није на довољно високом интелектуалном нивоу који би претпоставио да Косовари своју судбину ваљано преузму у сопствене руке. „Њих је до сада водила фикс-идеја о самосталној држави, али образовање неопходних институција које би омогућиле њено функционисање потпуно је потиснуто устрану”, сматра професор Борисов.

„Осим тога, питање је колико ће нова држава бити посвећена сопственим проблемима а колико ће се бавити спољнополитичким авантурама. Да ли ће нове власти Косова уместо да подижу стандард својих грађана почети са причама да постоје Албанци и у Македонији, Црној Гори, Грчкој и, што је најважније, на југу Србије... У том случају цео проблем добија потпуно нове параметре – параметре бесконачности. Значи, уместо да се после независности Косова подвуче црта, отвара се нова етапа нестабилности у региону и на Балкану”, објаснио је професор Борисов у недавном интервјуу нашем листу. А Балкан је за Европу и те како важан.

Москва чека да њене опомене допру до оних којима су упућене. У Кремљу имају времена.