Kralj Alek­san­dar pla­tio je „Maj­ku Hr­va­ta”

Kralj Aleksandar Prvi Karađorđević platio je skulpturu „Majka Hrvata” , poznatu i pod imenom „Povijest Hrvatske” Ivana Meštrovića, koja se nalazi ispred Belog dvora. Arhiv Jugoslavije juče je poslao „Politici” skenirani račun da su kraljeve obaveze prema autoru Ivanu Meštroviću namirene.

U tekstu „Zagreb traži ‘Majku Hrvata‘ u Beogradu” u subotu smo pisali da hrvatske vlasti traže da im se vrati skulptura jer je Meštrović u svom pismu ostavio podatak da je ona namenski urađena za muzej u Hrvatskoj i da je samo posuđena kralju Aleksandru. Citirali smo tekst iz „Globusa” gde se dovodi u pitanje da li je kralj platio skulpturu i u tom kontekstu se licitira sa više protivrečnih podataka.

Uz odobrenje Miladina Miloševića, direktora Arhiva Jugoslavije, juče su nam iz Arhiva poslali rešenje Dvora Nj. K. V., datirano devetog maja 1934, u kom piše: „Rešenje da se iz blagajne Njegovog Veličanstva Kralja isplati g. Ivanu Meštroviću, akademskom skulptoru, 200.000 dinara na ime honorara za kip ‘Povijest Hrvatske̕  i 55.145 dinara na ime troškova za prevoz i izradu kipa ‘Povijest Hrvatske‘.”

Iz Arhiva smo dobili i račun Narodne banke Kraljevine Jugoslavije iz 12. maja 1934. godine. U njemu piše: „Danas ste nam položili za isplatu po telegramskom naređenju gospodinu Ivanu Meštroviću preko naše filijale u Zagrebu 255,145 dinara, plus provizija 153 dinara, i telefonski troškovi 25 dinara. Ukupno 255,323 dinara.”

Skenirani račun iz Arhiva Jugoslavije

U beogradskoj arhivskoj dokumentaciji čuva se i  račun troškova za prevoz i izradu kipa „Povijest Hrvatske” iz 25. aprila 1934, koji obuhvataju  troškove za iskrcavanje bloka, isplatu za prevoz materijala, za rezanje suvišnih komada kamena, račun za klesanje baze kipa, za pakovanje, prevoz i iskrcaj.

Agilni Dušan Jončić, načelnik Odeljenja za informisanje i objavljivanje arhivske građe i međunarodnu arhivsku saradnju, pronašao je ove račune u fascikli broj 152 gde se čuvaju porudžbine i otkupi za uređenje dvora na Dedinju.

Hrvati su, međutim, istakli da će i u slučaju da je skulptura plaćena, naći način da se dogovore da  je vrate u svoju zemlju, želeći da poštuju volju autora. U Hrvatskoj, interesantno je, postoji više gipsanih modela ove skulpture na osnovu koje su urađeni odlivci, a jedna u bronzi nalazi se u Zagrebu. Dakle, Hrvati nisu ostali bez „majke”, ali ističu da je skulptura od belog mermera u Beogradu konačna Meštrovićeva verzija iste teme...

Motivu majke Meštrović se vraćao više puta – u delima „Moja mati”, „Moja majka”, „Majka u razmišljanju”, a istoričarka umetnosti Vera Horvat Pintarić smatra da je „Majka Hrvata”, poznata i kao „Povijest Hrvatske”, najupečatljivija vajarska posveta majci uopšte u hrvatskoj istoriji umetnosti.

Kakav će biti epilog ove priče, koja strana će da popusti, ko je u pravu? Da li treba da se poštuje volja autora ili plezir učinjen jednom vladaru koji je kupio vajarski rad? Najzad, ako je Meštrovićeva želja bila da skulptura završi u Hrvatskoj, zašto ju je prodao Beogradu?

U Belom dvoru su nam rekli da ne vide razlog zašto bi skulpturu vraćali kada je kupljena. Štaviše, oni pitaju „gde se nalazi račun na osnovu kojeg oni tvrde da skulptura pripada njima i da treba da im se vrati”.

Troškovi transporta i izrade kipa

I komentari čitalaca na subotnji članak o „Majci Hrvata” na našem sajtu kreću se od ljutitih polemika, zadrtih političkih prepucavanja, do duhovitih: „A večeras će upoznati i tatu u vaterpolu...” . Čitalac koji se potpisao kao „Tito agent” napisao je: „Ako je Meštrović to prodao Srbima, zašto bi Srbi imali ikakvu obavezu da je vraćaju baš Hrvatima. Je li ukradeno? Nije...”. Čitalac potpisan sa „majka taoc” kaže: „Skulptura koja Srbiji ni kulturološki ni pravno ne pripada završiće na međunarodnom sudu. Ishod presude je već jasan.”

Neki „komentatori” smatraju da će nam uskoro tražiti Neznanog junaka na Avali, Spomenik zahvalnosti Francuskoj ili Pobednika sa Kalemegdana, sve čiji je autor Ivan Meštrović.

Većina čitalaca deli mišljenje da je skulptura naše kulturno blago i da se ne može tek tako otuđiti...