Migranti ne žele da ostanu u Grčkoj

Od našeg dopisnika

Atina – Stanje na grčkim ostrvima bližim granici sa Turskom više je nego dramatično. Ulice u blizini pristaništa na Kosu, Iosu, Lezbosu, Samotraki, Rodosu i Samosu pretvorene su u prinudni smeštaj za hiljade migranata koji tu već danima žive.

Spavaju na travnjacima, na klupama, na šetalištu pored plaže i predstavljaju neverovatnu sliku u odnosu na bezbrižne turiste koji samo nekoliko metara dalje uživaju u svom skupo plaćenom letovanju. Istini za volju, svakim danom je sve više turista koji izbegavaju ove delove grada jer pod neumoljivim suncem, bez vode i hrane, bez novca i smeštaja tenzija raste, sve su češći međusobni sukobi, ali i sa policijom.

Restorani na obali su pusti, ugostitelji se hvataju za glavu, lokalne vlasti su nemoćne da same nađu rešenje za problem koji, kako je to pre nekoliko dana rekao premijer Aleksis Cipras, „više nije samo Grčki, već je odavno evropski”. Premijer je zatražio pomoć EU, Grčkoj je dodeljeno 473 miliona evra ali, s obzirom na količinu migranata koji čekaju na dokumente i svakodnevno pristižu do grčke obale, to će biti nedovoljno.

Samo danas grčke obale dočepalo se 582 migranta koji su po dobro oprobanom scenariju turski prevoznici, kojima su platili po dve hiljade evra, ostavili same u čamcima nadomak grčkih teritorijalnih voda. Poslednjih dana more je mirno i nema većih tragedija koje su inače u prvih šest meseci ove godine u Mediteranu odnele oko dve hiljade života.

Prema zvaničnim podacima, samo na Kosu sedam hiljada migranata  bez krova nad glavom čeka dokumente. Na Lezbosu, u „centru dobrodošlice”, kako nazivaju prihvatilište za migrante, rešavanje sudbine čeka dve hiljade ljudi, slično je i na ostalim ostrvima. U prvoj polovini 2015. godine u Grčku je ilegalno ušlo 157.000 migranata, dok je prošle godine broj bio pet puta manji, 33.000 migranata.

Samo na ostrvo Lezbos je u prvih sedam meseci stiglo 62.000 migranata, na Hios i Samos 22.000 i preko 34.000 na Kos koji je samo dvadesetak minuta morskim putem udaljen od turskog grada Bodruma.

Većina migranata, 138.000, ušla je preko pomorske granice sa Turskom, dok je mnogo manji broj onih koji se upute kopnom, gde ih čeka nepredvidiva reka Evros u kojoj su mnogi našli smrt.

Većina migranata ove godine je iz Sirije, 89.000 ljudi, cele porodice... Iz Avganistana 33.000, preko devet hiljada iz Pakistana i 5.421 iz Iraka. To su mladi ljudi, tek osnovane porodice koje su sa bebama u naručju krenule za boljim životom ostavljajući sve svoje u ratom i bedom zahvaćenoj domovini. Grčki TV kanali redovno prate stanje na ostrvima, razgovaraju sa ljudima i iz njihovih izveštaja se stiče potpuna slika o, kako je to rekao jedan kolega, „mladosti koja beži u Evropu verujući u bolje sutra”. Mnogi od njih, uglavnom mladići od po dvadesetak godina od kojih se većina sporazumevala na engleskom, kažu da žele da u Evropi okušaju sreću, da se se školuju, da rade.

Verovatno, kad polaze na ovaj neizvesni put na kome su stotine izgubile život, ne znaju da ih svuda ne čekaju širom raširenih ruku i da ih Evropa – ne želi. Gotovo svi koji su momentalno u Grčkoj, gde čekaju dokumente da bi otputovali dalje, izjavljuju da ne žele da ovde i ostanu.

„Ne želimo da ostanemo u Grčkoj i mi shvatamo tešku ekonomsku situaciju u kojoj se nalazite. Ali ono što nas najviše boli jeste to što vidimo da nas ne poštujete“, izjavio je pred TV kamerama Mege Rašad Mehli, Sirijac kome su lekari upravo previjali ruku povređenu u manjem incidentu sa policijom. „Osećam da nas policajci ne vole“, kaže i dodaje da je to i izazvalo incident na Kosu.

Naime, snimak lokalnog policajca „Ramba”, tako su ga prozvali svetski mediji, koji šamara mladog Pakistanca – munjevito je obišao svet. Hiljade ljudi guralo se pred policijskom stanicom očekujući dokumenta, policija ih je sa mukom zadržavala. Onda je „Rambo” mlatarajući nožem počeo da po zemlji obeležava liniju koju niko ne sme da pređe i ošamario mladića. Došlo je do incidenta, policija je upotrebila suzavac, situacija je bila na ivici „krvoprolića”, kako je rekao gradonačelnik Kosa Jorgos Kiticis koji je apelovao na Atinu da pomogne.

Narednih dana incidenti su zabeleženi i na drugim ostrvima. Ljudi bez vode i hrane, bez novca jer su poslednjim platili prevoz do Grčke, na Kosu, gde ih je sedam hiljada, satima stoje na stadionu i čekaju red. Puštaju ih u manjim grupama, a ostali, među njima je mnogo mladih žena i majki sa decom, stoje iza metalne ograde u potpunoj neizvesnosti kada će doći njihov red. Hitna pomoć neprekidno interveniše, ljudi padaju u nesvest.

„Doktori bez granica” koji rade na ostrvu kažu da su mnogi isprljeni, očajni. Jedan mladić je, pričaju, pokušao da skoči sa zida stadiona i pobegne. Poginuo je.

Nekoliko policajaca trebalo je da obave nemogući posao identifikacije i izdavanja papira za sedam hiljada ljudi, pa im je u pomoć upućena grupa od još 40 službenika policije. Grčka vlada, koja pokušava da pomogne, uputila je na Kos brod koji može da bude smeštaj za 2.500 ljudi. Ostali su po napuštenim hotelima, neke su primili meštani, ali većina ostaje na ulici. Najstrašnije je što posle dobijanja papira svi migranti treba da putuju brodovima za Atinu, a zatim dalje... Međutim, većina nema ni za brodsku kartu, a kako će preživeti do tog „daljeg” i kako će se dokopati Evrope, za sada niko ne ume da odgovori.

Lokalno stanovništvo pomaže, na Lezbosu su mesecima jednom dnevno hranili hiljade ljudi, ali novca je ponestalo, pomoći iz Atine koja je do guše u dugovima nije bilo. Grci pomažu, ali ima sve više slučajeva kada i lokalno stanovništvo gubi strpljenje. Njihov život sa takvom količinom migranata druge kulture i veroispovesti koji su promenili lični opis gradova, ostrva, popularnih turističkih destinacija – postaje nepodnošljiv.

Turistički radnici na Kosu kažu da su ozbiljno zabrinuti jer je za 40 odsto porastao broj otkazanih aranžmana.

„Luksuzni hoteli van grada nekako funkcionišu”, kaže za TV Skaj Janis Kurecis, vlasnik rentakara na ostrvu, i dodaje da „postaje nepodnošljivo živeti u takvim uslovima, gledati majke sa decom kako žive u šatorima bez osnovnih higijenskih uslova. Vrućine su, neverovatno je da nema epidemija, više bolesnih”.

Gradonačelnik Kosa kaže da minimalna količina hrane i vode za svakog migranta košta šest evra dnevno.

„Ako želimo da pomognemo bar polovini od sedam hiljada migranata koji su trenutno na ostrvu, to je više od pola miliona evra mesečno. Mi nemamo taj novac, i ukoliko uskoro ne dobijemo pomoć, doći ćemo u situaciju da te ljude ostavimo bez ikakve pomoći, bez hrane i vode.”

Tako su to poslednjih dana bila dva parčeta hleba i jedna banana. Šta će sa tim ljudima biti kada stignu u Atinu? Nema dovoljno smeštaja, novi kamp nije gotov, migranti su po gradskim parkovima, u šatorima ili – bez njih.

Evropski komesar za izbeglice Atinjanin Dimitris Avramopulos čini sve da se Grčkoj obezbedi dopunska pomoć i da se pitanje migranata što pre ponovo raspravlja na evropskom nivou. Do tada Grci pritisnuti svojim problemima i krizom u šali kažu: „Eto, kakva je kod nas situacija kad ni migranti  ne žele da ostanu.”

Jasmina Pavlović-Stamenić