Najstariji teško do knjige u Biblioteci grada

Biblioteka grada Beograda omogućila je sugrađanima koji imaju preko 65 godina članske karte „65 plus”, uz koje mogu doživotno  besplatno da pozajmljuju knjige u svim opštinskim bibliotekama u gradu. Međutim, nedavno je Upravni odbor biblioteke doneo posebnu odluku, da građani stariji od 65 godina knjige mogu da dobiju samo ako lično dođu po njih, što mnogima zapravo zbog bolesti ili vremenskih prilika nije moguće. Našoj redakciji javili su se čitaoci upravo sa molbom da se ovakva odluka Upravnog odbora preinači u korist starijih korisnika, koji svoje najbliže mogu da pošalju po željena izdanja.

– Imam tetku staru 85 godina koja nije u mogućnosti da dođe do biblioteke, pa sam joj ja donosila knjige. Ona je veoma pogođena ovom odlukom Upravnog odbora, jer joj kontakt sa knjigom mnogo znači. Ako je i bilo zloupotreba, a svuda ih ima, to je bilo u korist kulture. Ubeđena sam da bi Upravni odbor biblioteke trebalo da preispita svoju odluku i donese mudrije i primerenije rešenje, kojim neće biti oštećeni naši (naj)stariji sugrađani, kaže naša čitateljka mr Milica Maga.

Prema objašnjenju Jasmine Ninkov, direktorke Biblioteke grada, zloupotrebe članske karte „65 plus”, do sada, bile su toliko masovne da je Upravni odbor pomenutu odluku doneo isključivo u cilju očuvanja oštećenog bibliotečkog fonda. Po njenim rečima, po knjige su sa legitimacijom starijih sugrađana dolazili korisnici najrazličitijih dobi, predstavljajući se kao njihovi srodnici ili prijatelji. A knjige su nestajale bespovratno.

– Jedino rešenje za ovaj problem jeste da vlasnici članske karte „65 plus”  u opštini ili sudu ovlaste nekoga ko može za njih da pozajmljuje knjige iz biblioteke. Važno je da bibliotekar na osnovu nekog dokumenta može da utvrdi da je osoba koja uzima knjige u nečije ime zaista i ovlašćena za to. Bibliotekar nije u poziciji da nekoga naknadno legitimiše, zbog toga je važno da takvo ovlašćenje postoji pre pozajmljivanja izdanja – kaže za naš list Jasmina Ninkov.

Ona, takođe, navodi i primer po budžetu mnogo bogatije biblioteke u Helsinkiju, koja poseduje servis dostave knjiga na kućnu adresu, takoreći na noge korisnicima. Za nas je ovakav servis za sada nedostižan, a moguće je približiti mu se samo volonterskim radom.

– Ipak, i pored odluke Upravnog odbora, trudimo se da izađemo u susret starijim sugrađanima, na primer ako pozovu telefonom i tako najave onoga ko će doći. Međutim, u pomenutim okolnostima, kada su zloupotrebe zaista vrlo česte, moramo da se pridržavamo propisa i da se sa pažnjom odnosimo prema onome što imamo. Situacija je zaista delikatna, zbog nesavesnih korisnika ispaštaju oni dobri – dodaje Jasmina Ninkov.