Povišice plata i penzija konačno pred MMF-om

Kada počev od sutra delegacija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) započne drugu proveru stend baj aranžmana iz predostrožnosti sa nama i tema povećanja plata i penzija konačno će doći na dnevni red. Premijer Aleksandar Vučić još od marta priča o toj mogućnosti, međutim, sada će na pregovarački sto prvi put i formalno biti stavljen zahtev za veće penzionerske čekove i veće nadnice u javnom sektoru. Iako je bilo reči da će se povećanje tražiti i prilikom prve revizije u maju, to se nije dogodilo. O tome je javnost izvestila bivša šefica misije Zuzana Murgasova.

Misiju će ovoga puta, umesto Zuzane Murgasove, koja je bila šefica od 2012, predvoditi Džejms Rouf. Misija, inače, treba da „pregleda” dosadašnje rezultate fiskalne konsolidacije na koju se Srbija obavezala, između ostalog i da vidi dokle se stiglo sa rešavanjem problema viška zaposlenih u javnom sektoru, ali i rešavanjem preduzeća u restrukturiranju.

Ekonomska javnost nema dilemu da ćemo i ovu drugu proveru, koja je predviđena aranžmanom koji je sklopljen 23. februara, proći.

Milojko Arsić, profesor na beogradskom Ekonomskom fakultetu, uveren je u prelaznu ocenu, jer kako kaže nismo prekršili krupne stavke sporazuma. A i ono sa čim kasnimo spremni smo da uradimo.

– Za javnost je najbitnije da li će biti povećanja plata i penzija. Očekujem da će MMF odobriti neko malo povećanje. Predstavnici vlade vrlo samouvereno nastupaju u tom smislu, a to ne bi činili da ne primaju pozitivne signale iz Vašingtona. MMF vodi računa i o političkim razlozima za takav zahtev. Međutim, ukoliko tu bude popustljiv može se desiti da kod drugih stvari bude zahtevniji, a to je smanjenje viška zaposlenih – smatra Arsić dodajući da će povećanje biti malo i da neće pokrenuti ni potrošnju ni privredu.

Po njemu, zbog tog povećanja uslediće veći spoljnotrgovinski deficit, a i veći fiskalni deficit u 2016. godini. Nije isključeno, kaže, da će MMF tražiti da se drugim uštedama nadoknade fiskalni rashodi, a to može biti smanjenje subvencija. Sada je cena gasa niska, i zbog toga nema potrebe za dotacijom, a u slučaju da poskupi morao bi da se direktno subvencioniše „Srbijagas” što je posredna pomoć petrohemijskom kompleksu i „Železari”.

– Naša ekonomska politika ne bi trebalo da se svede na ispunjavanje uslova MMF-a. Sami treba da formulišemo i aktiviramo politiku koja bi omogućila privredni rast. On je ove godine oko nule, a nema nikakvih osnova, nema ni kredita ni investicija, da očekujemo da će naredne godine biti veći – kaže Arsić.

Ismail Musabegović, sa Beogradske bankarske akademije, takođe smatra da će MMF dati zeleno svetlo povećanju plata i penzija.

– Smanjenje plata i penzija je nepopularna mera ne samo sa političkog, već i sa ekonomskog stanovišta, jer se smanjuje potrošnja. Smanjenje potrošnje vodi smanjenju proizvodnje i padu zaposlenosti. Pri tom penzioneri ne kupuju ni luksuzne, ni inostrane proizvode, već domaće, čime direktno utiču na domaću privredu – kaže Musabegović, koji očekuje da će se trend dobrih rezultata fiskalne konsolidacije nastaviti. Po njemu, najveći problem su velika neprivatizovana preduzeća, gubitaši.

Predsednik UO Sosijete ženeral banke Goran Pitić rekao je za Tanjug da su rezultati fiskalne konsolidacije nesporno dobri – krenulo se i s rešavanjem problema preduzeća u restrukturiranju i javnih preduzeća, započeta je reforma državne uprave, struja je skuplja... Ne sporeći da je potrebna agilnija politika kada je reč o strukturnim reformama, Pitić smatra da će Srbija nakon revizije dobiti pozitivnu ocenu, ali i ističe da će razgovori biti teški pre svega zato što će se razgovarati i o usklađivanju plata i penzija. On podseća da je vlada ispoštovala dogovor sa MMF i time što je povećala cenu struje, a napravljen je i program za preduzeća iz portfolija Agencije za privatizaciju. „Kada je reč o privatizaciji, izdvojena su i preduzeća za koja će još godinu dana biti razumevanja i koja će morati u stečaj. Tu će se verovatno dodatno malo zaoštriti i tražiti da se to stvarno ispunjava, kao i da se čuvena naša javna preduzeća reorganizuju”, navodi Pitić i dodaje da je sigurno i dalje najteže pitanje strukturnih promena, koje zahteva još agilniju politiku. „Dobar korak načinjen je oko racionalizacije lokalne samouprave, da se ograniči koliko može da ima zaposlenih itd. U javnom sektoru se operisalo sa brojem zaposlenih između 500.000 i 700.000 ljudi. Posebna tema je da li treba da se obuhvate javna preduzeća ili ne. Verujem ipak da su to teme koje će ostati za razgovore u narednom periodu”, rekao je Pitić.