Повишице плата и пензија коначно пред ММФ-ом

Када почев од сутра делегација Међународног монетарног фонда (ММФ) започне другу проверу стенд бај аранжмана из предострожности са нама и тема повећања плата и пензија коначно ће доћи на дневни ред. Премијер Александар Вучић још од марта прича о тој могућности, међутим, сада ће на преговарачки сто први пут и формално бити стављен захтев за веће пензионерске чекове и веће наднице у јавном сектору. Иако је било речи да ће се повећање тражити и приликом прве ревизије у мају, то се није догодило. О томе је јавност известила бивша шефица мисије Зузана Мургасова.

Мисију ће овога пута, уместо Зузане Мургасове, која је била шефица од 2012, предводити Џејмс Роуф. Мисија, иначе, треба да „прегледа” досадашње резултате фискалне консолидације на коју се Србија обавезала, између осталог и да види докле се стигло са решавањем проблема вишка запослених у јавном сектору, али и решавањем предузећа у реструктурирању.

Економска јавност нема дилему да ћемо и ову другу проверу, која је предвиђена аранжманом који је склопљен 23. фебруара, проћи.

Милојко Арсић, професор на београдском Економском факултету, уверен је у прелазну оцену, јер како каже нисмо прекршили крупне ставке споразума. А и оно са чим каснимо спремни смо да урадимо.

– За јавност је најбитније да ли ће бити повећања плата и пензија. Очекујем да ће ММФ одобрити неко мало повећање. Представници владе врло самоуверено наступају у том смислу, а то не би чинили да не примају позитивне сигнале из Вашингтона. ММФ води рачуна и о политичким разлозима за такав захтев. Међутим, уколико ту буде попустљив може се десити да код других ствари буде захтевнији, а то је смањење вишка запослених – сматра Арсић додајући да ће повећање бити мало и да неће покренути ни потрошњу ни привреду.

По њему, због тог повећања уследиће већи спољнотрговински дефицит, а и већи фискални дефицит у 2016. години. Није искључено, каже, да ће ММФ тражити да се другим уштедама надокнаде фискални расходи, а то може бити смањење субвенција. Сада је цена гаса ниска, и због тога нема потребе за дотацијом, а у случају да поскупи морао би да се директно субвенционише „Србијагас” што је посредна помоћ петрохемијском комплексу и „Железари”.

– Наша економска политика не би требало да се сведе на испуњавање услова ММФ-а. Сами треба да формулишемо и активирамо политику која би омогућила привредни раст. Он је ове године око нуле, а нема никаквих основа, нема ни кредита ни инвестиција, да очекујемо да ће наредне године бити већи – каже Арсић.

Исмаил Мусабеговић, са Београдске банкарске академије, такође сматра да ће ММФ дати зелено светло повећању плата и пензија.

– Смањење плата и пензија је непопуларна мера не само са политичког, већ и са економског становишта, јер се смањује потрошња. Смањење потрошње води смањењу производње и паду запослености. При том пензионери не купују ни луксузне, ни иностране производе, већ домаће, чиме директно утичу на домаћу привреду – каже Мусабеговић, који очекује да ће се тренд добрих резултата фискалне консолидације наставити. По њему, највећи проблем су велика неприватизована предузећа, губиташи.

Председник УО Сосијете женерал банке Горан Питић рекао је за Танјуг да су резултати фискалне консолидације неспорно добри – кренуло се и с решавањем проблема предузећа у реструктурирању и јавних предузећа, започета је реформа државне управе, струја је скупља... Не спорећи да је потребна агилнија политика када је реч о структурним реформама, Питић сматра да ће Србија након ревизије добити позитивну оцену, али и истиче да ће разговори бити тешки пре свега зато што ће се разговарати и о усклађивању плата и пензија. Он подсећа да је влада испоштовала договор са ММФ и тиме што је повећала цену струје, а направљен је и програм за предузећа из портфолија Агенције за приватизацију. „Када је реч о приватизацији, издвојена су и предузећа за која ће још годину дана бити разумевања и која ће морати у стечај. Ту ће се вероватно додатно мало заоштрити и тражити да се то стварно испуњава, као и да се чувена наша јавна предузећа реорганизују”, наводи Питић и додаје да је сигурно и даље најтеже питање структурних промена, које захтева још агилнију политику. „Добар корак начињен је око рационализације локалне самоуправе, да се ограничи колико може да има запослених итд. У јавном сектору се оперисало са бројем запослених између 500.000 и 700.000 људи. Посебна тема је да ли треба да се обухвате јавна предузећа или не. Верујем ипак да су то теме које ће остати за разговоре у наредном периоду”, рекао је Питић.