Egipat u trajnom vanrednom stanju

Egipatski predsednik Abdel Fatah el Sisi je potpisao antiteroristički zakon kojim se, prema ocenama kritičke javnosti i boraca za ljudska prava, država uvodi u trajno vanredno stanje, vojsci i policiji se oslobađaju ruke za prekomernu upotrebu sile, dok se novinarima visokim novčanim kaznama vezuju usta ako pokušaju da izgovore bilo šta suprotno onome što zvanično saopštavaju vlasti.

Mediji su mogli proći i gore da Sisi ipak nije revidirao prvi nacrt novog zakona, prema kojem su mogli i dopasti zatvora na dve godine u slučaju da se ne ograniče na prenošenje vladinih obaveštenja o antiterorističkim akcijama, već se posluže i drugim izvorima. Umesto dvogodišnjeg boravka iza rešetaka, novinarima će ubuduće pretiti dvogodišnje izbacivanje iz profesije – zabrana bavljenja tim poslom. Takođe, radiće pod pretnjom kazni od 25.000 do 65.000 dolara za njihove kuće, što je već dovoljno da stavi katanac na vrata manjih medija u Egiptu. Pritisak na novinare i sada se oseća: njih troje je nedavno osuđeno na po deset godina zatvora zbog „blaćenja zemlje” i podrške zabranjenoj Muslimanskoj braći.

U svim ostalim odredbama Sisi nije odstupio od prvobitnih zamisli. Osumnjičeni za terorizam mogu biti držani u pritvoru i bez sudskog naloga. Produžen je period u kojem mogu biti u rukama policije a da ih još ne izvode pred sud. Ali, zato će, što je sve samo ne utešno, suđenja biti mnogo brža nego do sada, pošto je to cilj upravo uspostavljenih specijalnih sudova za slučajeve u vezi s terorizmom. To će, kako se pribojavaju zaštitnici ljudskih prava, olakšati državi da krši prava osumnjičenih, koja ionako nisu na visokoj ceni u egipatskim sudovima, gde je postalo uobičajeno da se i advokati osumnjičenih kažnjavaju zbog toga što u iznošenju odbrane tobož ne poštuju autoritet suda.

No, osumnjičeni bi ubuduće morali biti srećni što su uopšte stigli do suda, budući da je novim zakonom policiji i vojsci bezmalo data dozvola za ubistvo: oslobođeni su svih pravnih posledica za upotrebu sile u hvatanju onih koji su označeni kao teroristi. Ima sumnji da pripadnici bezbednosnih službi već uživaju takvu slobodu u pritiskanju obarača. Nedavno je u raciji ubijeno devet članova Muslimanske braće, pokreta svrgnutog s vlasti u vojnom puču pre dve godine. Prema zvaničnom obrazloženju, oni su se opirali hapšenju, do kojeg su ih dovele njihove pripreme za terorističke akcije, ali su ostala nagađanja da su zapravo bili pogubljeni bez presude.

Ni izlazak pred sud, naravno, ne garantuje osumnjičenom da će preživeti. Stotine članova Muslimanske braće, organizacije koju vlasti tretiraju kao terorističku, osuđeni su na smrt ili, u boljem slučaju, na doživotnu kaznu: u Egiptu to podrazumeva 25 godina. Među onima koji bi, ako mu žalba ne bude usvojena, trebalo da budu predati dželatu je i bivši predsednik Egipta Muhamed Mursi.

Procese u kojima su osuđeni on i ostali pripadnici Muslimanske braće domaći kritičari i međunarodna javnost su ocenili kao pravnu šaradu i politički progon. Amnesti internešenel je nedavno procenio da egipatske vlasti iza brave drže čak 41.000 neistomišljenika. Zbog toga se strahuje da će i novi antiteroristički zakon više poslužiti za još žešći obračun s političkim protivnicima nego za savladavanje džihadista iz sinajske oblasti, koji su se zakleli na vernost Islamskoj državi i ubili nekoliko stotina vojnika i policajaca u protekle dve godine. Takva zlodela uopšte nisu nužna da bi neko u Egiptu bio proglašen teroristom: u februaru je, kako podseća TV Al Džazira, Sisi odobrio da se terorizmom može smatrati i remećenje javnog reda, blokiranje privatnog i javnog saobraćaja, te nanošenje štete nacionalnom jedinstvu. To jedna vlast čvrste ruke lako može pripisati i opoziciji, da bi je potom, u skladu s novim zakonom, rasturila mecima i suđenjima po vanrednim procedurama.