Египат у трајном ванредном стању

Египатски председник Абдел Фатах ел Сиси је потписао антитерористички закон којим се, према оценама критичке јавности и бораца за људска права, држава уводи у трајно ванредно стање, војсци и полицији се ослобађају руке за прекомерну употребу силе, док се новинарима високим новчаним казнама везују уста ако покушају да изговоре било шта супротно ономе што званично саопштавају власти.

Медији су могли проћи и горе да Сиси ипак није ревидирао први нацрт новог закона, према којем су могли и допасти затвора на две године у случају да се не ограниче на преношење владиних обавештења о антитерористичким акцијама, већ се послуже и другим изворима. Уместо двогодишњег боравка иза решетака, новинарима ће убудуће претити двогодишње избацивање из професије – забрана бављења тим послом. Такође, радиће под претњом казни од 25.000 до 65.000 долара за њихове куће, што је већ довољно да стави катанац на врата мањих медија у Египту. Притисак на новинаре и сада се осећа: њих троје је недавно осуђено на по десет година затвора због „блаћења земље” и подршке забрањеној Муслиманској браћи.

У свим осталим одредбама Сиси није одступио од првобитних замисли. Осумњичени за тероризам могу бити држани у притвору и без судског налога. Продужен је период у којем могу бити у рукама полиције а да их још не изводе пред суд. Али, зато ће, што је све само не утешно, суђења бити много бржа него до сада, пошто је то циљ управо успостављених специјалних судова за случајеве у вези с тероризмом. То ће, како се прибојавају заштитници људских права, олакшати држави да крши права осумњичених, која ионако нису на високој цени у египатским судовима, где је постало уобичајено да се и адвокати осумњичених кажњавају због тога што у изношењу одбране тобож не поштују ауторитет суда.

Но, осумњичени би убудуће морали бити срећни што су уопште стигли до суда, будући да је новим законом полицији и војсци безмало дата дозвола за убиство: ослобођени су свих правних последица за употребу силе у хватању оних који су означени као терористи. Има сумњи да припадници безбедносних служби већ уживају такву слободу у притискању обарача. Недавно је у рацији убијено девет чланова Муслиманске браће, покрета свргнутог с власти у војном пучу пре две године. Према званичном образложењу, они су се опирали хапшењу, до којег су их довеле њихове припреме за терористичке акције, али су остала нагађања да су заправо били погубљени без пресуде.

Ни излазак пред суд, наравно, не гарантује осумњиченом да ће преживети. Стотине чланова Муслиманске браће, организације коју власти третирају као терористичку, осуђени су на смрт или, у бољем случају, на доживотну казну: у Египту то подразумева 25 година. Међу онима који би, ако му жалба не буде усвојена, требало да буду предати џелату је и бивши председник Египта Мухамед Мурси.

Процесе у којима су осуђени он и остали припадници Муслиманске браће домаћи критичари и међународна јавност су оценили као правну шараду и политички прогон. Амнести интернешенел је недавно проценио да египатске власти иза браве држе чак 41.000 неистомишљеника. Због тога се страхује да ће и нови антитерористички закон више послужити за још жешћи обрачун с политичким противницима него за савладавање џихадиста из синајске области, који су се заклели на верност Исламској држави и убили неколико стотина војника и полицајаца у протекле две године. Таква злодела уопште нису нужна да би неко у Египту био проглашен терористом: у фебруару је, како подсећа ТВ Ал Џазира, Сиси одобрио да се тероризмом може сматрати и ремећење јавног реда, блокирање приватног и јавног саобраћаја, те наношење штете националном јединству. То једна власт чврсте руке лако може приписати и опозицији, да би је потом, у складу с новим законом, растурила мецима и суђењима по ванредним процедурама.