Kič, šund – i laž

Pristojan svet se gnuša istočnjačkog grlenog zavijanja popularnih „umetnica“, karikaturalno izveštačenih „starleta“ sa svojim groteskno hipertrofisanim usnama i grudima, kao i njihovih zadriglih pratilaca i kolosalnog prostakluka kojim svi oni odišu. Postavlja se pitanje zašto se ne oglase protivnici gušećih naplava sveg tog primitivizma i sledi logičan odgovor: nema ih u dovoljnom broju.

Već četvrt veka su građani ove nesrećne zemlje usmeravani da zaborave na svoje mizerne živote, i da, umesto toga, strepe – za brige „slavnih“. Ta opsednutost drugima, ma koliko sama po sebi predstavljala žalosno otuđenje, utoliko je gora što se ne vezuje za stvarne veličine, poput Isidore Žebeljan, Ljube Popovića ili Gordane Vunjak-Novaković, već za kreativni, intelektualni i moralni društveni talog.

Naravno, „izbirljivi“ mogu da isključe televizor i bace u kantu za smeće tabloidne novine. Ali problem je složeniji. Opasnost ne vreba samo sa stranica tabloida, odnosno s „Maldiva“ i „Farme“, već i iz nekada uglednih medija koji najbezočnije pokušaje da se izmame pare od ljudi zabrinutih za svoje zdravlje plasiraju pod vidom obrazovnih članaka, odnosno programa, mada je reč o plaćenim oglasima.

Nekada takvi saveti jedino štete zdravlju, kako se dešavalo s toksičnim germanijumom, prikazivanim kao čudesan lek, a nekada predstavljaju moguću opasnost, kao što je slučaj s prepuštanjem u ruke šarlatanima zvanim atlas specijalisti. Oni već godinama varaju narod, ali u poslednje vreme dobijaju polučasovne termine u jutarnjim i prepodnevnim programima i pod vidom zdravstvenog prosvećivanja ubeđuju slušaoce kako maltene ceo ljudski rod ima „genetski defekt“ koji samo oni mogu da koriguju, naravno uz pozamašnu nagradu.

U odnosu na njih, skoro bezazleno deluju „prosvetitelji“ koji poručuju da je čovek tokom evolucije predodređen da za doručak jede jaja, šunku i ostale krkanluke. To naravno može da bude korisno, naročito za rudare i kosce, ali je u ovom podneblju do sasvim skore prošlosti pasulj bio poslastica, a preživljavalo se zahvaljujući čorbi od koprive i brašnu od žira. Organizam čoveka je prilagođen ishrani kakvu je imao pre 10.000 godina, kada je prelazio 30–40 kilometara da bi ubrao dovoljno kiselog i gorkog zrnevlja. Ali, ko bi na takvoj neukusnoj dijeti zgrtao pare?

Oporezivanje šunda i kiča ili, još bolje, davanje olakšica osiromašenim medijima koji drže kakav-takav nivo, bio bi siguran pokazatelj da je država spremna da brine o mentalnom, moralnom i materijalnom stanju svojih podanika. Jedino je važno da se ne ograniči na kreveljenja, bizarnosti i neukus, već da pod udar zakona podvede i obmanjivanje (bar kada je o zdravlju reč).

Profesor univerziteta