Menjaju se obale, ali i ljudi

Niš – Nema dileme da će se ovogodišnje leto, ne samo u Nišu, već u celoj Srbiji, pamtiti po tropskim vrućinama i problemima koje su donele visoke temperature, neuobičajene u dugom periodu. Nije, međutim, na jugu i jugoistoku Srbije samo to za nezaborav ovog leta. Katastrofalne posledice poplava od prošle i ranijih godina izgleda da su konačno primorale da se nešto promeni, što smo mogli da čujemo od Slobodana Markovića, direktora Vodoprivrednog društva „Erozija” u Nišu.

Kako su nam rekli u ovom preduzeću, mnogo više nego ranijih godina učinjeno je prethodnog proleća i ovog leta na uređenju vodotokova i na planu odbrane od poplava. Poslednjih dvadesetak godina sve je bilo zapušteno i zato je naša zemlja osetila teške posledice. Na teritoriji južne i jugoistočne Srbije u poslednjih šest meseci radilo se punom parom, sređivana su sva kritična područja koja su se pokazala kao slabe tačke prilikom prošlogodišnjih i poplava ranijih godina. Prioritetni su bili radovi u priobalju Južne Morave i njenih pritoka Nišave, Toplice, Moravice (sokobanjske), Jablanice i drugih.

Posebna pažnja bila je posvećena manjim vodotokovima u Pčinjskom, Jablaničkom, Nišavskom, Topličkom i Pirotskom okrugu, gde je ovog puta, kao nikada u skorije vreme, učinjeno mnogo na sanaciji veoma lošeg stanja, koje je u prošlosti i uzrokovalo katastrofalne posledice, rekao nam je Slobodan Marković.

Ne može se, međutim, kako se na svakom koraku govori, sve ispraviti i urediti u kratkom periodu. Zapuštene obale, brane i erozivna područja zahtevaju akcije u kontinuitetu u dužem vremenskom periodu. Posebno se naglašava da najveće probleme na teritoriji juga i jugoistoka Srbije predstavljaju bujični vodotokovi, kojima se i danas poklanja mnogo manje pažnje nego što je potrebno. Neophodno je hitno pokrenuti aktivnosti na pošumljavanju, uređenju erozivnih terena sađenjem trave i izgradnji bujičnih pregrada, „pletera” i rustikalnih zidova. Samo na taj način mogu se sprečiti bujice i erozije u gornjim tokovima slivova velikih reka i potoka, čime će se sprečiti spuštanje nanosa sa brdsko-planinskih područja u ravničarske vodotokove. Iz tog razloga neophodne su velike akcije na Staroj i Suvoj planini, Kukavici, Kopaoniku, Malom i Velikom Jastrepcu, na Svrljiškim planinama, Bukoviku, Ozrenu i drugim planinama, ispričali su nam u „Eroziji”.

I ovog puta rečeno je da se, ne baš tako davno, mnogo ozbiljnije i studioznije vodilo računa o uređenju slivova reka i erozivnih područja. Samo je niška „Erozija” godišnje proizvodila čak tri miliona sadnica crnog bora i smrče, kojima su pošumljavane goleti i sprečavana erozija zemljišta u brdsko-planinskim područjima. Danas je, međutim, proizvodnja sadnog materijala i sadnica zimzelenog drveća, opala na tek desetak odsto od proizvodnje u periodu do 1990.godine. Zbog toga su se u celoj Srbiji i osetile toliko teške posledice. U „Eroziji” i direktor Marković i svi ostali posebno ističu sledeće:

–Činjenica je da su katastrofalne posledice poplave koja se dogodila proleća prošle godine promenile način razmišljanja i kod odgovornih organa i službi i, još više, kod građana.

A da su teške posledice poplava zaista promenile svest običnih ljudi i pristup rešavanju problema može se videti na svakom koraku – nema više rečnih i korita potoka prepunih starih aparata za domaćinstvo, automobilskih guma, dotrajale garderobe pa, čak, i nameštaja. Na obalama vodotokova sve češće se, u pravim akcijaškim poduhvatima, vide ne samo radnici „Erozije” i drugih firmi, već i građani, koji se sami organizuju.