Мењају се обале, али и људи

Ниш – Нема дилеме да ће се овогодишње лето, не само у Нишу, већ у целој Србији, памтити по тропским врућинама и проблемима које су донеле високе температуре, неуобичајене у дугом периоду. Није, међутим, на југу и југоистоку Србије само то за незаборав овог лета. Катастрофалне последице поплава од прошле и ранијих година изгледа да су коначно приморале да се нешто промени, што смо могли да чујемо од Слободана Марковића, директора Водопривредног друштва „Ерозија” у Нишу.

Како су нам рекли у овом предузећу, много више него ранијих година учињено је претходног пролећа и овог лета на уређењу водотокова и на плану одбране од поплава. Последњих двадесетак година све је било запуштено и зато је наша земља осетила тешке последице. На територији јужне и југоисточне Србије у последњих шест месеци радило се пуном паром, сређивана су сва критична подручја која су се показала као слабе тачке приликом прошлогодишњих и поплава ранијих година. Приоритетни су били радови у приобаљу Јужне Мораве и њених притока Нишаве, Топлице, Моравице (сокобањске), Јабланице и других.

Посебна пажња била је посвећена мањим водотоковима у Пчињском, Јабланичком, Нишавском, Топличком и Пиротском округу, где је овог пута, као никада у скорије време, учињено много на санацији веома лошег стања, које је у прошлости и узроковало катастрофалне последице, рекао нам је Слободан Марковић.

Не може се, међутим, како се на сваком кораку говори, све исправити и уредити у кратком периоду. Запуштене обале, бране и ерозивна подручја захтевају акције у континуитету у дужем временском периоду. Посебно се наглашава да највеће проблеме на територији југа и југоистока Србије представљају бујични водотокови, којима се и данас поклања много мање пажње него што је потребно. Неопходно је хитно покренути активности на пошумљавању, уређењу ерозивних терена сађењем траве и изградњи бујичних преграда, „плетера” и рустикалних зидова. Само на тај начин могу се спречити бујице и ерозије у горњим токовима сливова великих река и потока, чиме ће се спречити спуштање наноса са брдско-планинских подручја у равничарске водотокове. Из тог разлога неопходне су велике акције на Старој и Сувој планини, Кукавици, Копаонику, Малом и Великом Јастрепцу, на Сврљишким планинама, Буковику, Озрену и другим планинама, испричали су нам у „Ерозији”.

И овог пута речено је да се, не баш тако давно, много озбиљније и студиозније водило рачуна о уређењу сливова река и ерозивних подручја. Само је нишка „Ерозија” годишње производила чак три милиона садница црног бора и смрче, којима су пошумљаване голети и спречавана ерозија земљишта у брдско-планинским подручјима. Данас је, међутим, производња садног материјала и садница зимзеленог дрвећа, опала на тек десетак одсто од производње у периоду до 1990.године. Због тога су се у целој Србији и осетиле толико тешке последице. У „Ерозији” и директор Марковић и сви остали посебно истичу следеће:

–Чињеница је да су катастрофалне последице поплаве која се догодила пролећа прошле године промениле начин размишљања и код одговорних органа и служби и, још више, код грађана.

А да су тешке последице поплава заиста промениле свест обичних људи и приступ решавању проблема може се видети на сваком кораку – нема више речних и корита потока препуних старих апарата за домаћинство, аутомобилских гума, дотрајале гардеробе па, чак, и намештаја. На обалама водотокова све чешће се, у правим акцијашким подухватима, виде не само радници „Ерозије” и других фирми, већ и грађани, који се сами организују.