Barel hrli ka stotki

Prema izveštajima agencija

Beč, Karakas, Njujork – Cena nafte na svetskom tržištu približava se istorijskom rekordu od 103 dolara za barel, iz vremena iranske revolucije 1980. godine.

Pregršt raznorodnih faktora podstiču naglo poskupljenje nafte ove sedmice.

Snažna eksplozija u hemijskoj laboratoriji rafinerije „Anol” u Teksasu i najava remonta niza rafinerija širom sveta uzdrmale su berze, prenosi agencija Blumberg.

Geopolitička previranja južno od ekvatora, neizvesne namere OPEK-a oko prolećnih isporuka nafte, tmurni izgledi privrede najvećeg svetskog potrošača nafte – SAD, novi rusko-iranski sporazum o saradnji u proizvodnji gasa, spor „Gasproma” i nemačkih rafinerija oko cene... podstakli su nervozu na tržištu nafte.

Nove pretnje secesionista na naftonosnom jugoistoku Nigerije i nepredvidivi ishod spora Venecuele i „Ekson Mobila”, zbog nacionalizacije bušotina američke kompanije u zoni Orinoko, jesu politički podstrekači nove runde skoka cene nafte.

Barel lake američke nafte dostigao je u utorak na berzi u Njujorku cenu od 100,10 dolara za barel (prethodni rekord 3. januara iznosio je 100,09 dolara). Barel severnoatlantske nafte sa martovskim datumom isporuke u utorak je u Londonu koštao 98,70 dolara.

Najave OPEK-a da verovatno neće povećati izvoz nafte, uprkos apelu Amerike potpirile su bojazan berzi da nafte pred leto neće biti dovoljno. Predsednik Međunarodne agencije za energiju Nobuo Tanaka ponovio je juče molbu OPEK-u da početkom marta makar ne smanjuje sadašnji nivo isporuke od oko 29,6 miliona barela nafte dnevno.

Berze napeto iščekuju današnji izveštaj Američkog statističkog zavoda o stanju zaliha nafte i derivata na tržištu SAD, uverene da će taj raport značajno uticati na dalji kurs cene nafte na svetskom tržištu.

Barel lake američke nafte sa aprilskim datumom isporuke koštao je juče u Njujorku 96,88 dolara, dok je severnoatlantski brent u Londonu prodavan za 97,63 dolara.