Otpušteni novinar se svetio kolegama

Dan nakon stravičnog zločina – napadač je u sredu u živom programu u Virdžiniji ubio novinarku i kamermana da bi, svestan da su ga policajci opkolili, na kraju pucao u sebe – ispostavilo se da je ubica godinama imao problema sa ponašanjem i kontrolom besa, ali da je legalno, bez ikakvih problema, nabavio oružje.

Vester Flenagan (41) pucao je u reporterku Alison Parker (24) dok je intervjuisala sagovornicu u programu kanala WDBJ7 koji se uživo prenosio. Hici su onda pogodili i snimatelja Adama Vorda (27). Njih dvoje su preminuli takoreći pred očima gledalaca. Gošća programa je ranjena, ali se nalazi u stabilnom stanju.

Tragedija je još jednom ilustrovala problem koji Amerika ne rešava uprkos volji Bele kuće i većine građana – masovnu proizvodnju, kupovinu i nošenje oružja, zbog čega se svake godine dogodi po nekoliko masovnih ubistava.

Ispostavilo se da je, kako piše „Vašington post”, Flenagan bio nekadašnji kolega nastradalih i veoma problematičan muškarac sa čestim napadima besa, između ostalog i zbog toga što je na toj istoj televiziji dobio otkaz. Zločin je snimio malom kamerom pa je snimak postavio na „Tviter” i „Fejsbuk”. U pismu, koje je poslao televiziji Ej-Bi-Si njuz dva sata posle svog krvavog pira, optužio je Parkerovu i Vorda da su ga vređali na rasnoj i seksualnoj osnovi. Flenagan je bio Afroamerikanac i homoseksualac.

Njegov profil uklapa se u teoriju profesora kriminologije Adama Lenkforda koji izuzetno veliki broj masovnih ubistava u SAD povezuje sa američkom kulturom pa kaže da je američka izuzetnost kriva za ovaj „izuzetan američki problem”. Lenkford smatra da su masovne ubice ljudi koji su bili pod pritiskom da ostvare američki san, žive bolje od roditelja i budu uspešni, ali kojima to nikako nije polazilo za rukom. U želji da postanu poznati, na kraju to stvarno i postaju iz najgorih mogućih razloga, kao vinovnici nepočinstava.

Flenagan je više od 20 godina pokušavao da postane novinar, ali je stalno gubio posao. Urednik jedne televizije sa Floride kazao je da je morao da ga otpusti zbog „bizarnog ponašanja” poput navike da beleži vreme kada su ostali zaposleni odlazili s posla i maltretira ih zbog toga. Na pomenutu televiziju u Virdžiniji stigao je 2012. da bi dobio otkaz godinu dana kasnije.

„Otpustili smo ga posle mnogobrojnih naleta besa”, kazao je direktor stanice.

Problematični novinar je tužio poslodavca, ali je izgubio spor. Kada mu je uručen otkaz, bio je toliko gnevan da je strašno lupao vratima, zbog čega se deo zaposlenih zaključao u jednoj prostoriji i pozvao policiju. Kada su ga snage reda izvodile iz zgrade, direktoru je u šaku tutnuo mali drveni krst uz „savet”: „Trebaće ti.”

Ipak, zbog prilično slabe regulacije i provera dosijea i mentalnog stanja kupaca naoružanja, on je na zakonit način nabavio pištolj iz kojeg je u svoje žrtve ispalio 15 metaka.  

Zbog lobija proizvođača oružja i raširenog stava da je ustavno pravo svakog Amerikanca da nosi oružje, bilo je samo pitanje dana kada će ubistvo prenositi televizija. Publika je u direktnom prenosu gledala rešetanje novinarke na zadatku, pri čemu će mnogima ostati u sećanju njen izbezumljeni izraz lica posle prvog metka. Kada je prenos prekinut, voditeljka u studiju ostala je zabezeknuta, sa otvorenim ustima. Policija je brzo identifikovala osumnjičenog i dala se u poteru, ali je Flenagana pronašla upucanog u autu u kojem je bežao.

Na društvenim mrežama je objasnio da mu je svega bilo dosta i da mu je konačno prekipelo nakon što je jedan belac nedavno u Južnoj Karolini ubio devetoro crnaca u crkvi. Ubica iz Čarlstona takođe je legalno nabavio oružje, iako je ranije bio privođen.

„Alison je surovo ubio još jedan ludak sa oružjem”, izjavio je otac unesrećene devojke.

Predsednik Barak Obama veliki je protivnik lakog i masovnog naoružanja građana, ali nije uspeo da promeni status kvo. Aktivisti napominju da ustavno rešenje iz 18. veka, da svako ima pravo da nosi oružje i tako uzima pravdu u svoje ruke, nema nikakve veze sa životom savremenih Amerikanaca. Očevi osnivači bili bi zgroženi kada bi videli kakvim se sve ubitačnim arsenalom opskrbljuju Amerikanci, tvrde zagovornici reformi.

Amerika ima najveći broj oružja po stanovniku. Na deset stanovnika dolazi devet komada oružja. U SAD živi pet odsto svetske populacije i 31 odsto masovnih ubica. Njihov broj pet puta je veći nego u drugoj zemlji na listi (Filipini). Više od 60 odsto svih svetskih krvoprolića u školama i na radnim mestima dešava se u upravo u SAD. Udari se najčešće dešavaju upravo na ove ustanove jer osujećeni pojedinci sa mentalnim problemima u njima pronalaze najveće krivce za sopstvene neuspehe. I ubica iz Virdžinije je u na društvenim mrežama za zločin koji je on počinio okrivio žrtve.