Kako da Asad opstane barem na petini Sirije

Ne­bom iz­nad Si­ri­je za sa­da pro­le­ću sa­mo bor­be­ni avi­o­ni si­rij­ske vla­de i ko­a­li­ci­je Ame­ri­ke i bli­sko­i­stoč­nih ze­ma­lja, ko­ja na­pa­da po­lo­ža­je Islam­ske dr­ža­ve (ID), po­vre­me­no i po­zi­ci­je Nu­sra fron­ta, is­po­sta­ve Al Ka­i­de. Ali, na­kon još ne­po­tvr­đe­nih na­vo­da da se Ru­si­ja pri­pre­ma za va­zdu­šnu in­ter­ven­ci­ju u Si­ri­ji, i fran­cu­ski pred­sed­nik Fran­soa Oland je ju­če na­ja­vio iz­vi­đač­ke mi­si­je svo­je avi­ja­ci­je kao pr­vi ko­rak ka bom­bar­do­va­nju ta­bo­ra ID u Si­ri­ji. I vla­da Ve­li­ke Bri­ta­ni­je je to­kom vi­ken­da opet po­tvr­di­la da je volj­na na ta­kve ak­ci­je.

Oland je is­klju­čio mo­guć­nost an­ga­žo­va­nja fran­cu­skih pe­ša­di­na­ca u Si­ri­ji, po­što bi to, pre­no­si Tan­jug nje­go­ve re­či, bi­lo ne­re­al­no, bu­du­ći da bi one bi­le je­di­ne ta­kve stra­ne tru­pe na te­re­nu, a Fran­cu­ska ne že­li ni da one, ka­ko je ka­zao, pre­ra­stu u oku­pa­ci­o­ne sna­ge. Fran­cu­ski pred­sed­nik je na­me­ru da se nje­go­va dr­ža­va uklju­či u va­zdu­šnu kam­pa­nju pro­tiv si­rij­skog de­la „ka­li­fa­ta”, či­ja upo­ri­šta u Ira­ku već bom­bar­du­je kao deo me­đu­na­rod­ne ko­a­li­ci­je, obra­zlo­žio i ti­me što su pri­ba­vlje­ni do­ka­zi da su u Si­ri­ji pla­ni­ra­ni na­pa­di pro­tiv ne­ko­li­ko ze­ma­lja, uklju­ču­ju­ći i Fran­cu­sku.

Kao i Pa­riz, Lon­don je čla­ni­ca ko­a­li­ci­je ko­ja na­pa­da po­lo­ža­je ID u Ira­ku. Pre­ba­ci­va­nje i na si­rij­sko ra­ti­šte za­vi­si­će od to­ga da li će, ka­ko je po­no­vio mi­ni­star fi­nan­si­ja Džordž Ozborn za Roj­ters, vla­da do­bi­ti po­dr­šku opo­zi­ci­je za in­ter­ven­ci­ju. La­bu­ri­sti su pre dve go­di­ne u par­la­men­tu već spre­či­li iz­gla­sa­va­nje tog po­te­za. Uko­li­ko Dže­re­mi Kor­bin, što se pre­ma tre­nut­nim an­ke­ta­ma či­ni iz­gled­nim, kra­jem ne­de­lje pre­u­zme vođ­stvo nad la­bu­ri­sti­ma, te­ško da će ka­bi­net Dej­vi­da Ka­me­ro­na mo­ći da ra­ču­na na pro­me­nu sta­va naj­ve­će opo­zi­ci­o­ne stran­ke.

U su­prot­nom slu­ča­ju, ni Bri­ta­ni­ja ni Fran­cu­ska sva­ka­ko ne bi u ak­ci­ju u Si­ri­ji išle sa­mo­stal­no, već unu­tar ko­a­li­ci­je pred­vo­đe­ne Ame­ri­kom. Ni­je iz­ve­sno da bi nji­ho­va po­moć mno­go pro­me­ni­la si­tu­a­ci­ju na tom bo­ji­štu. Ame­rič­ki pro­blem u za­u­sta­vlja­nju ID u Si­ri­ji ni­je to što ne mo­že pri­ku­pi­ti do­volj­no avi­o­na za efi­ka­snu ak­ci­ju, već to što je na te­re­nu ve­o­ma te­ško raz­lu­či­ti ci­vi­le od bo­ra­ca ID, ko­ji po­di­žu svo­ja upo­ri­šta u sre­di­na­ma gde bi even­tu­al­no bom­bar­do­va­nje na­či­ni­lo ve­li­ku ko­la­te­ral­nu šte­tu. Zbog to­ga kam­pa­nja Ame­ri­ke i sa­ve­zni­ka ni­je ima­la na­ro­či­tog učin­ka, kao što im je ovih da­na spo­či­tao i ru­ski mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Ser­gej La­vrov.

Pra­vo pi­ta­nje, sto­ga, ni­je šta će uči­ni­ti Fran­cu­ska i Bri­ta­ni­ja, obe za­bri­nu­te ne sa­mo zbog even­tu­al­nih na­pa­da na svo­ju te­ri­to­ri­ju ili dr­ža­vlja­ne, ne­go i zbog sve ve­ćeg pri­li­va si­rij­skih iz­be­gli­ca u Evro­pu. Ključ­no u no­vom za­ple­tu si­rij­ske kri­ze je­ste da li se Mo­skva za­i­sta spre­ma da upu­ti svo­je avi­o­ne u po­moć re­ži­mu Ba­ša­ra el Asa­da.

Ve­ru­je se da je Ru­si­ja, ka­ko je ob­ja­vio „Nju­jork tajms”, u Si­ri­ju do­pre­mi­la mo­bil­nu sta­ni­cu za kon­tro­lu va­zdu­šnog sa­o­bra­ća­ja i stam­be­ne je­di­ni­ce za ne­ko­li­ko sto­ti­na oso­ba. Da li bi to bi­li ru­ski voj­ni sa­vet­ni­ci, ka­kvih u Si­ri­ji na­vod­no već ima, ili voj­ni­ci, za sa­da se sa­mo na­ga­đa. La­vrov uve­ra­va svog ame­rič­kog ko­le­gu Džo­na Ke­ri­ja, ko­ji ga je zvao te­le­fo­nom da iz­ra­zi za­bri­nu­tost zbog ru­skih po­te­za, da je pre­u­ra­nje­no da se go­vo­ri o uče­šću nje­go­ve ze­mlje u voj­nim ope­ra­ci­ja­ma u Si­ri­ji. Ako bi se ipak od­lu­či­la na ta­kvu me­ru, Mo­skva bi ve­ro­vat­no de­lo­va­la van me­đu­na­rod­ne ko­a­li­ci­je, bu­du­ći da je ni do sa­da ni­šta ni­je for­mal­no spre­ča­va­lo da joj se pri­dru­ži. Ali, iz­me­đu nje i Va­šing­to­na ni­je bi­lo mo­gu­će po­sti­ći sa­gla­sno­sti oko me­ta. 

Da se Ru­si­ja pi­ta­la, ci­lje­vi bom­bar­do­va­nja bi, po sve­mu su­de­ći, bi­li svi pro­tiv­ni­ci Asa­da, pa i one ne­i­sla­mi­stič­ke gru­pe ko­je ima­ju po­dr­šku Za­pa­da. U slu­ča­ju da Vla­di­mir Pu­tin odo­bri in­ter­ven­ci­ju, ru­ski avi­o­ni bi te­o­rij­ski mo­gli na­pa­sti i onu gru­pi­cu si­rij­skih po­bu­nje­ni­ka ko­je je Ame­ri­ka ob­u­či­la, pa bi se Ba­rak Oba­ma na­šao u si­tu­a­ci­ji da va­ga da li da se dr­ži obe­ća­nje da će te usta­ni­ke bra­ni­ti iz va­zdu­ha, od­no­sno da na­re­di svo­jim avi­o­ni­ma da se su­o­če s ru­skim. 

Ru­si­ja sva­ka­ko ne­ma že­lju da se su­ko­blja­va s Ame­ri­kom. Pi­ta­nje je i ima li ide­ju da po­ve­de op­se­žnu in­ter­ven­ci­ju za pot­pu­no sa­vla­da­va­nje ili ma­kar pri­met­ni­je su­zbi­ja­nje ID, što bi bio iz­u­zet­no te­žak za­da­tak, su­štin­ski ne­iz­vo­dljiv bez kop­ne­nih tru­pa. Za­mi­sli­vo je da je Ru­si­ji pre na­me­rava da odr­ži Asa­da ma­kar na onoj pe­ti­ni si­rij­ske te­ri­to­ri­je ko­ju on još kon­tro­li­še. Ju­če su nje­go­ve sna­ge pred na­le­tom ID iz­gu­bi­le i po­sled­nje ve­li­ko naft­no po­lje ko­je su dr­ža­le, a „ka­li­fat” bi ubr­zo mo­gao za­u­ze­ti i auto­put ka Da­ma­sku, va­žan za po­ve­zi­va­nje pod­ruč­ja u ru­ka­ma si­rij­ske vla­de.

Asa­do­va sud­bi­na je za­pra­vo čvor či­ja ne­raz­mr­si­vost one­mo­gu­ća­va di­plo­mat­sko ras­pli­ta­nje si­rij­ske kri­ze. Ni Ame­ri­ka ne bi vo­le­la da on bu­de po­tu­čen: ze­mlju bi raz­ne na­o­ru­ža­ne gru­pe pot­pu­no ras­ko­ma­da­le, a mo­gu­će je i da bi ID pre­u­zeo vlast nad ve­ći­nom Si­ri­je, što je opa­snost zbog ko­je je Va­šing­ton ob­u­čio to­li­ko ma­lo po­bu­nje­ni­ka, bi­ra­ju­ći is­klju­či­vo one ko­ji će se bo­ri­ti s „ka­li­fa­tom” a ne i s Asa­dom. I Mo­skva bi se ve­ro­vat­no od­re­kla si­rij­skog pred­sed­ni­ka sa­mo kad bi mo­gla osi­gu­ra­ti da ne­ki de­lo­vi nje­go­vog re­ži­ma, ko­ji bi joj ga­ran­to­va­li za­dr­ža­va­nje voj­ne ba­ze u lu­ci Tar­tus i uti­ca­ja na lo­kal­ne pri­li­ke, osta­nu na vla­sti. Ge­ne­ral­ni se­kre­tar Uje­di­nje­nih na­ci­ja Ban Ki Mun je oce­nio za „Gar­di­jan” da ne­slo­ga u Sa­ve­tu bez­bed­no­sti one­mo­gu­ća­va re­še­nje za si­rij­sku kri­zu i upo­zo­rio da čla­ni­ce tog te­la tre­ba da gle­da­ju da­lje od svo­jih na­ci­o­nal­nih in­te­re­sa, ve­ro­vat­no ci­lja­ju­ći na Ru­si­ju i Ki­nu, ko­je su u ne­ko­li­ko na­vra­ta blo­ki­ra­le re­zo­lu­ci­je kri­tič­ne pre­ma Asa­do­voj vla­di i sta­vi­le ve­to na me­đu­na­rod­nu is­tra­gu rat­nih zlo­či­na u Si­ri­ji.

Po­sto­ji, me­đu­tim, i jed­na unu­tra­šnja ne­vo­lja sa za­mi­šlju o pre­la­znoj vla­di i po­ste­pe­noj tran­zi­ci­ji u Si­ri­ji. Te­ško bi bi­lo, ako ne i ne­mo­gu­će, na­ći u toj ze­mlji opo­zi­ci­ju ko­ja bi pri­sta­la na sa­rad­nju s Asa­do­vim lju­di­ma.