Početak stvaranja velike Albanije

Od našeg stalnog dopisnika

Brisel, 21. februara – Težnja za ujedinjenjem Albanaca je pretnja za budućnost Makedonije, kazao je Martin Šlecinger, direktor istočnoevropskih studija u vašingtonskom institutu „Vudro Vilson“ u intervjuu za „Glas Amerike“, koji je delom preneo makedonski dnevnik „Utrinski vesnik“. Šlecinger predviđa da bi jedna od direktnih posledica nezavisnosti Kosova mogla biti nestanak Makedonije, a da bi se čitav region mogao naći u ozbiljnoj krizi praćenoj promenom granica na Balkanu.

– To je proces podstaknut političkim razlozima. Rukovodstvo u Tirani i Albanci u Makedoniji još to ne govore, ali mislim da je neizbežno da dođe do njihovog približavanja. Bilo bi dobro da se to dogodi pod okriljem UN, ali ako ne bude tako, možemo da se oprostimo od postojanja Makedonije. To je sigurno, a to je samo početak – kazao je Šlecinger komentarišući verovatnoću ujedinjenja albanskih država na Balkanu.

Odgovarajući na pitanje kada može da se očekuje da će Albanci u regionu poželeti da žive u zajedničkoj državi, Šlecinger kaže da je to davnašnja težnja.

– Kada sam još krajem sedamdesetih godina počeo da radim za američku vladu i Kongres, predstavnici albanske zajednice su mi pokazivali mape na kojima je država „Ilirija“ obuhvatala celu Albaniju, Kosovo, polovinu Makedonije i dobar deo Crne Gore. Mislim da su Albanci veoma mudro to radili i da je na kraju krajeva sasvim prirodno za njih da će tražiti da žive u jednoj državi, kao što su i Srbi želeli da žive u jednoj državi, što je sprečeno. Ne vidim zašto bismo sada omogućili stvaranje velike Albanije, koja ne bi bila ni stabilnija ni više moralna od velike Srbije. Zapravo bila bi mnogo manje moralna, jer bi nastala razbijanjem drugih zemalja. Mislim da je to proces koji traje godinama i to nije ništa novo. Nije tačno ono što kažu predstavnici SAD da je otcepljenje Kosova došlo kao posledica Miloševićevog režima i ubijanja desetina hiljada ljudi tokom rata, to je takođe preterivanje. Sve je to besmislica. Zategnutost između Srba i kosovskih Albanaca na toj teritoriji traje već 100 godina – objasnio je Šlecinger.

On je uveren da će doći do prekrajanja granica na Balkanu, što je posledica nezavisnosti Kosova.

– SAD i tzv. međunarodna zajednica tvrde da je to crvena linija koja ne sme biti prekoračena. Kao što ne sme biti podele Kosova, tako ne sme biti pridruživanja Kosova drugoj državi. Ali oni to ne mogu sprečiti. Ili možda mogu, ako žele. Da li žele, to ne znam, ali svakako ima i takvih inicijativa. Za Albaniju bi ujedinjenje sa Kosovom i delom Makedonije proizvelo unutrašnje političke posledice i etničke probleme, s obzirom na to da bi došlo do premeštanja centra moći, ali smatram da će težnja da se bude Albanac u Albaniji preovladati i to je nešto sa čime će svet morati da se suoči, ne danas, možda ni za pola godine, ali za šest-sedam godina to je sigurno. Ovo je samo prvi korak u novoj fazi u onome što se dešava na Balkanu. Priznavanje kosovske nezavisnosti ništa nije rešilo, samo je otvorilo ceo niz novih pitanja i problema sa kojima sada moramo da se suočimo – kazao je Šlecinger.

Martin Šlecinger je dugogodišnji prvi čovek istočnoevropske kancelarije centra „Vudro Vilson“ a radio je i u američkom Kongresu. Bio je redovni savetnik za balkansku politiku. Doktorirao je na temu „Jugoslavija“, a ekspert je za Balkan i proširivanje NATO-a.  

V. Jokanović

--------------------------------------------------------

Srbi ne daju severne opštine

Brisel, 21. februara – Danijel Server, potpredsednik Američkog instituta za mir, smatra da je najveća opasnost za nezavisnost Kosova njegova eventualna podela. U izjavi za „Vašington post“ on kaže da je „Beograd jasno stavio do znanja da nema nameru da prepusti srpske opštine na severu Kosova“.  

Kolumnista „Gardijana“ Timoti Garton Eš poentira u svom danas objavljenom tekstu u kojem analizira situaciju na Balkanu rečenicom: „Kosovo jeste jedinstven slučaj, ali tamo će biti još Kosova“.

V. J.

---------------------------------------------------------

Kosovo priznali i Italija, Estonija, Danskai Luksemburg

Italija, Estonija, Danska i Luksemburg priznali su juče nezavisnost Kosova. Ministri spoljnih poslova ovih država saopštili su tamošnjoj javnosti odluke svojih vlada, uglavnom uz ocene da je reč o nečemu što je bilo „neizbežno” i „neophodno”.

–Italija se stavlja na stranu većine evropskih zemalja kada je reč o ovom delikatnom političkom pitanju – rekao je odlazeći italijanski premijer Romano Prodi posle sednice na kojoj je doneta odluka o tome da se Priština podrži. Ministar spoljnih poslova Italije Masimo d'Alema rekao je pre sednice da je „neophodno i korisno” za Rim da uspostavi diplomatske odnose sa Prištinom.

Ministar spoljnih poslova Estonije Urmas Paet je, saopštavajući stav svoje vlade, naglasio kakoje plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija najbolje rešenje za Kosovo. On je dodao da Estonija podržava civilnu misiju Evropske unije (Euleks) na Kosovu, u kojoj će učestvovati i estonski stručnjaci.

Zvanični Kopenhagen je uz vesti o priznanju državnosti Kosova saopštio da će šef danske diplomatije Per Stig Meler uputiti pismo predsedniku Kosova Fatmiru Sejdijuu i premijeru Hašimu Tačiju u kojem će ih obavestiti o odluci Danske.

Kao odgovor na priznanje odvajanja Kosova od Beograda, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije uputilo je juče protestne note vladama Italije i Estonije, a srpska ambasadorka u Rimu Sanda Rašković-Ivić pozvana je u Beograd na konsultacije.  

–U svakom prijateljstvu postoje teški trenuci. Ovo što se desilo bacilo je senku na naše odnose – rekla je Rašković-Ivićeva italijanskoj novinskoj agenciji ANSA.

J. S.

------------------------------------------------------

Vlada Slovenije utvrdila predlog za priznanje 

Slovenačka vlada je na jučerašnjoj sednici utvrdila predlog za priznavanje nezavisnosti Kosova i prosledila ga parlamentu, na kome je sada da donese konačnu odluku.

Predlog će prvo razmatrati skupštinski odbor za spoljnu politiku, a tekst potom odlazi pred slovenačke poslanike.Pridržavajući se iste procedure, Slovenija je pre dve godine, podseća Tanjug, priznalai Crnu Goru.

Portparol Vlade Slovenije Valentin Hajdinjak je, prenose agencije, najavio da će slovenačka vlada od srpskih vlasti zatražiti naknadu štete na zgradi ambasade Slovenije u Beogradu, kao i punu sigurnost slovenačkim državljanima i dobrima u Srbiji.