Почетак стварања велике Албаније

Од нашег сталног дописника

Брисел, 21. фебруара – Тежња за уједињењем Албанаца је претња за будућност Македоније, казао је Мартин Шлецингер, директор источноевропских студија у вашингтонском институту „Вудро Вилсон“ у интервјуу за „Глас Америке“, који је делом пренео македонски дневник „Утрински весник“. Шлецингер предвиђа да би једна од директних последица независности Косова могла бити нестанак Македоније, а да би се читав регион могао наћи у озбиљној кризи праћеној променом граница на Балкану.

– То је процес подстакнут политичким разлозима. Руководство у Тирани и Албанци у Македонији још то не говоре, али мислим да је неизбежно да дође до њиховог приближавања. Било би добро да се то догоди под окриљем УН, али ако не буде тако, можемо да се опростимо од постојања Македоније. То је сигурно, а то је само почетак – казао је Шлецингер коментаришући вероватноћу уједињења албанских држава на Балкану.

Одговарајући на питање када може да се очекује да ће Албанци у региону пожелети да живе у заједничкој држави, Шлецингер каже да је то давнашња тежња.

– Када сам још крајем седамдесетих година почео да радим за америчку владу и Конгрес, представници албанске заједнице су ми показивали мапе на којима је држава „Илирија“ обухватала целу Албанију, Косово, половину Македоније и добар део Црне Горе. Мислим да су Албанци веома мудро то радили и да је на крају крајева сасвим природно за њих да ће тражити да живе у једној држави, као што су и Срби желели да живе у једној држави, што је спречено. Не видим зашто бисмо сада омогућили стварање велике Албаније, која не би била ни стабилнија ни више морална од велике Србије. Заправо била би много мање морална, јер би настала разбијањем других земаља. Мислим да је то процес који траје годинама и то није ништа ново. Није тачно оно што кажу представници САД да је отцепљење Косова дошло као последица Милошевићевог режима и убијања десетина хиљада људи током рата, то је такође претеривање. Све је то бесмислица. Затегнутост између Срба и косовских Албанаца на тој територији траје већ 100 година – објаснио је Шлецингер.

Он је уверен да ће доћи до прекрајања граница на Балкану, што је последица независности Косова.

– САД и тзв. међународна заједница тврде да је то црвена линија која не сме бити прекорачена. Као што не сме бити поделе Косова, тако не сме бити придруживања Косова другој држави. Али они то не могу спречити. Или можда могу, ако желе. Да ли желе, то не знам, али свакако има и таквих иницијатива. За Албанију би уједињење са Косовом и делом Македоније произвело унутрашње политичке последице и етничке проблеме, с обзиром на то да би дошло до премештања центра моћи, али сматрам да ће тежња да се буде Албанац у Албанији преовладати и то је нешто са чиме ће свет морати да се суочи, не данас, можда ни за пола године, али за шест-седам година то је сигурно. Ово је само први корак у новој фази у ономе што се дешава на Балкану. Признавање косовске независности ништа није решило, само је отворило цео низ нових питања и проблема са којима сада морамо да се суочимо – казао је Шлецингер.

Мартин Шлецингер је дугогодишњи први човек источноевропске канцеларије центра „Вудро Вилсон“ а радио је и у америчком Конгресу. Био је редовни саветник за балканску политику. Докторирао је на тему „Југославија“, а експерт је за Балкан и проширивање НАТО-а.  

В. Јокановић

--------------------------------------------------------

Срби не дају северне општине

Брисел, 21. фебруара – Данијел Сервер, потпредседник Америчког института за мир, сматра да је највећа опасност за независност Косова његова евентуална подела. У изјави за „Вашингтон пост“ он каже да је „Београд јасно ставио до знања да нема намеру да препусти српске општине на северу Косова“.  

Колумниста „Гардијана“ Тимоти Гартон Еш поентира у свом данас објављеном тексту у којем анализира ситуацију на Балкану реченицом: „Косово јесте јединствен случај, али тамо ће бити још Косова“.

В. Ј.

---------------------------------------------------------

Косово признали и Италија, Естонија, Данскаи Луксембург

Италија, Естонија, Данска и Луксембург признали су јуче независност Косова. Министри спољних послова ових држава саопштили су тамошњој јавности одлуке својих влада, углавном уз оцене да је реч о нечему што је било „неизбежно” и „неопходно”.

–Италија се ставља на страну већине европских земаља када је реч о овом деликатном политичком питању – рекао је одлазећи италијански премијер Романо Проди после седнице на којој је донета одлука о томе да се Приштина подржи. Министар спољних послова Италије Масимо д'Алема рекао је пре седнице да је „неопходно и корисно” за Рим да успостави дипломатске односе са Приштином.

Министар спољних послова Естоније Урмас Пает је, саопштавајући став своје владе, нагласио какоје план специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија најбоље решење за Косово. Он је додао да Естонија подржава цивилну мисију Европске уније (Еулекс) на Косову, у којој ће учествовати и естонски стручњаци.

Званични Копенхаген је уз вести о признању државности Косова саопштио да ће шеф данске дипломатије Пер Стиг Мелер упутити писмо председнику Косова Фатмиру Сејдијуу и премијеру Хашиму Тачију у којем ће их обавестити о одлуци Данске.

Као одговор на признање одвајања Косова од Београда, Министарство спољних послова Републике Србије упутило је јуче протестне ноте владама Италије и Естоније, а српска амбасадорка у Риму Санда Рашковић-Ивић позвана је у Београд на консултације.  

–У сваком пријатељству постоје тешки тренуци. Ово што се десило бацило је сенку на наше односе – рекла је Рашковић-Ивићева италијанској новинској агенцији АНСА.

Ј. С.

------------------------------------------------------

Влада Словеније утврдила предлог за признање 

Словеначка влада је на јучерашњој седници утврдила предлог за признавање независности Косова и проследила га парламенту, на коме је сада да донесе коначну одлуку.

Предлог ће прво разматрати скупштински одбор за спољну политику, а текст потом одлази пред словеначке посланике.Придржавајући се исте процедуре, Словенија је пре две године, подсећа Танјуг, призналаи Црну Гору.

Портпарол Владе Словеније Валентин Хајдињак је, преносе агенције, најавио да ће словеначка влада од српских власти затражити накнаду штете на згради амбасаде Словеније у Београду, као и пуну сигурност словеначким држављанима и добрима у Србији.