Ne putujem sa svitom

Srbija bi trebalo da koristi svaku priliku da se čuje njen glas, u čemu mnogo može da pomogne parlamentarna diplomatija, koja je važan segment svake države. Nažalost, u našoj javnosti se govori samo o tome koliko koštaju poslanička putovanja, što nije malo, ali je korist daleko veća – tvrdi Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine Srbije. Ona u intervjuu za „Politiku” ističe da je parlament vrlo restriktivan u odobravanju putovanja, zbog štednje, ali da se ima „u vidu da se u diplomatiji meri i prihvatanje i odbijanje nekog poziva”.

Troškovi su vidljivi, ali korist od putovanja parlamentaraca nije. Šta su rezultati ove vrste diplomatije?

Budžet parlamenta iznosi jedan odsto republičkog budžeta, a njegov mali deo namenjen je za predstavljanje države u inostranstvu. Mi se krećemo u zadatom okviru. Parlament plaća članstvo u nekoliko međunarodnih organizacija i to nisu mala sredstva, ali bi taj novac bio bačen da naše delegacije ne učestvuju u njihovom radu. Danas je, na primer, izveštaj Dika Martija o trgovini ljudskim organima na Kosovu i Metohiji nešto na šta se svi pozivaju i što je za nas vrlo važno, ali baš niko ne pominje da je on rezultat velikog rada naše delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PS SE), čiji šef je u to vreme bio Miloš Aligrudić. I sadašnja delegacija u PS SE, koju predvodi Aleksandra Đurović, vrlo je aktivna – 1. oktobra će se u PS SE obratiti naš premijer Aleksandar Vučić, što je važno...

I vi ste putovali – bili ste u Njujorku, pa na Kubi...

Bila sam na zasedanju Interparlamentarne unije, jedine organizacije koja okuplja sve parlamente sveta, koje je održano u Ujedinjenim nacijama u Njujorku. Bila je to prilika za bilateralne susrete sa nekim od 180 predsednika parlamenata...

Dobro, ali kakvi su konkretno rezultati i vaših i susreta naših drugih parlamentaraca sa kolegama u inostranstvu?

Odluke parlamenata mnogih država bitno utiču na budućnost Srbije. Ima zemalja koje nisu priznale Kosovo i Metohiju, neke od njih trpe velike pritiske da to učine, i predstavnici kosovskih Albanaca čine sve da stignu do tih parlamenata, na primer u Africi i u Latinskoj Americi. Tamo su naši tradicionalni prijatelji, a oni nas zovu da ih posetimo. Mi dobijamo inicijative drugih parlamenata, koji žele da dođu kod nas, da razgovaraju sa našim poslanicima i da mi dođemo u uzvratnu posetu. Gde god da sam otišla, prva tema je ekonomska saradnja, ali i međunarodni sporazumi koji su važni za obične građane. Eto, kad sam bila u poseti Turskoj razgovarali smo o tri sporazuma koja su odavno potpisana, ali su stajala po strani, a važni su za građane, jer se tiču socijalnog osiguranja, penzija. Odmah smo ih ratifikovali...

Naša javnost će vam na to reći kako je vlada potpisala sporazume, a na poslanicima je bilo da pritisnu taster.

Poslanici ni u jednoj demokratskoj zemlji nisu ljudi koji pritiskaju taster. Zamislite da tako nešto kažete za poslanike nemačkog Bundestaga. Od stava Bundestaga zavisi otvaranje pregovaračkih poglavlja za Srbiju, a nemački parlamentarci često i rado dolaze kod nas, razgovaraju s nama, pišu izveštaje o tome. Da ne govorim o tome da svetski državnici, ali i funkcioneri EU, traže da se obrate našim poslanicima i često baš tu iznesu važne poruke. Ja sam dobila priliku da se obratim ruskoj Dumi, što je izuzetna čast.

Neki mediji su pisali kako ste vi u Njujork i na Kubu išli sa svitom...

Molim vas, sa mnom su putovala dva čoveka, kojima je posao spoljna politika, i naša delegacija je bila najmanja. Uvek se trudimo, zbog naših ekonomskih prilika, da nas bude što manje. MUP određuje da li neko treba da ide u nečijoj pratnji i na to parlament ne utiče.

Kažu da ste išli biznis klasom...

Svi iz parlamenta, pa i ja kao predsednik, putujemo ekonomskom klasom. Kada mi plaćamo smeštaj, biramo pristojne, ali ne skupe hotele. Troškove, međutim, najčešće snosi domaćin.