Не путујем са свитом

Србија би требало да користи сваку прилику да се чује њен глас, у чему много може да помогне парламентарна дипломатија, која је важан сегмент сваке државе. Нажалост, у нашој јавности се говори само о томе колико коштају посланичка путовања, што није мало, али је корист далеко већа – тврди Маја Гојковић, председница Народне скупштине Србије. Она у интервјуу за „Политику” истиче да је парламент врло рестриктиван у одобравању путовања, због штедње, али да се има „у виду да се у дипломатији мери и прихватање и одбијање неког позива”.

Трошкови су видљиви, али корист од путовања парламентараца није. Шта су резултати ове врсте дипломатије?

Буџет парламента износи један одсто републичког буџета, а његов мали део намењен је за представљање државе у иностранству. Ми се крећемо у задатом оквиру. Парламент плаћа чланство у неколико међународних организација и то нису мала средства, али би тај новац био бачен да наше делегације не учествују у њиховом раду. Данас је, на пример, извештај Дика Мартија о трговини људским органима на Косову и Метохији нешто на шта се сви позивају и што је за нас врло важно, али баш нико не помиње да је он резултат великог рада наше делегације у Парламентарној скупштини Савета Европе (ПС СЕ), чији шеф је у то време био Милош Алигрудић. И садашња делегација у ПС СЕ, коју предводи Александра Ђуровић, врло је активна – 1. октобра ће се у ПС СЕ обратити наш премијер Александар Вучић, што је важно...

И ви сте путовали – били сте у Њујорку, па на Куби...

Била сам на заседању Интерпарламентарне уније, једине организације која окупља све парламенте света, које је одржано у Уједињеним нацијама у Њујорку. Била је то прилика за билатералне сусрете са неким од 180 председника парламената...

Добро, али какви су конкретно резултати и ваших и сусрета наших других парламентараца са колегама у иностранству?

Одлуке парламената многих држава битно утичу на будућност Србије. Има земаља које нису признале Косово и Метохију, неке од њих трпе велике притиске да то учине, и представници косовских Албанаца чине све да стигну до тих парламената, на пример у Африци и у Латинској Америци. Тамо су наши традиционални пријатељи, а они нас зову да их посетимо. Ми добијамо иницијативе других парламената, који желе да дођу код нас, да разговарају са нашим посланицима и да ми дођемо у узвратну посету. Где год да сам отишла, прва тема је економска сарадња, али и међународни споразуми који су важни за обичне грађане. Ето, кад сам била у посети Турској разговарали смо о три споразума која су одавно потписана, али су стајала по страни, а важни су за грађане, јер се тичу социјалног осигурања, пензија. Одмах смо их ратификовали...

Наша јавност ће вам на то рећи како је влада потписала споразуме, а на посланицима је било да притисну тастер.

Посланици ни у једној демократској земљи нису људи који притискају тастер. Замислите да тако нешто кажете за посланике немачког Бундестага. Од става Бундестага зависи отварање преговарачких поглавља за Србију, а немачки парламентарци често и радо долазе код нас, разговарају с нама, пишу извештаје о томе. Да не говорим о томе да светски државници, али и функционери ЕУ, траже да се обрате нашим посланицима и често баш ту изнесу важне поруке. Ја сам добила прилику да се обратим руској Думи, што је изузетна част.

Неки медији су писали како сте ви у Њујорк и на Кубу ишли са свитом...

Молим вас, са мном су путовала два човека, којима је посао спољна политика, и наша делегација је била најмања. Увек се трудимо, због наших економских прилика, да нас буде што мање. МУП одређује да ли неко треба да иде у нечијој пратњи и на то парламент не утиче.

Кажу да сте ишли бизнис класом...

Сви из парламента, па и ја као председник, путујемо економском класом. Када ми плаћамо смештај, бирамо пристојне, али не скупе хотеле. Трошкове, међутим, најчешће сноси домаћин.