„Vozdra” Vuče, gde si „tebra”

Šta bi danas Vuk rekao? Da li bi pobegao glavom bez obzira, ili ostao, shvativši da 2015. ima i više posla nego 1815. godine. Ovako je glasila tema na konkursu za srednjoškolce koji su Vuku Karadžiću pisali šta se sve dogodilo od njegove smrti do danas. Jedan učenik je smislio da bi Vuk sastavio još jedan „Srpski rječnik”, i u njemu bi se našle nove reči: „vozdra” sa značenjem „ćao, zdravo, gde si”, „tebra” – reč kojom izražavamo poštovanje prema sagovorniku, „Fejsbuk” – centar međuljudske komunikacije, „lajk” – jedan od osnovnih uslova za postojanje prijateljstva ili ljubavne veze.

Najbolji srednjoškolski radovi objavljeni su u zabavniku „Danica za mlade” koju osam godina izdaje Vukova zadužbina u Beogradu.

„Danica za mlade” svojevrsni je saputnik u odrastanju. Osmišljena je po ugledu na veliku „Danicu” – srpski narodni ilustrovani kalendar, u kojem se objavljuju tekstovi iz raznih oblasti kulture, po uzoru na istoimeni zabavnik koji je Vuk Karadžić izdavao u Beču.

U „Danici za mlade” objavljuju se učenički literarni radovi, pesme i priče dečjih pisaca, kvizovi i skečevi đaka, bira se pisac godine (u ovom broju to je Uroš Petrović). I roditelji ovde pronalaze užitak, jer sve pršti od bisera i duhovitosti – od Ršuma i Vitezovića, do Vesne Aleksić.

– „Danicu za mlade” predstavljamo po školama i dovodimo i pisce u goste. Osnovce zanima koliko knjiga pisci čitaju mesečno i da li se još uvek igraju i kako – priča Ljiljana Simić, profesorka književnosti i urednica u Vukovoj zadužbini.

Danas smo svedoci da nastavnici moraju da budu mađioničari da bi privukli pažnju mladih, a naša sagovornica kaže da su neophodni mašta i pravi pristup, i opisuje kreativno druženje na jednom brodu na Savi, gde je kapetan broda bio Dragan Lukić koji je govorio stihove.

– Delili smo đacima knjige i Petričićeve plakate, učeći ih da poklon mora da se zasluži: sposobnošću i znanjem, a deca vole nešto da dobiju, ali – sa poštovanjem, pred svima. Pesnikinja Vesna Vidojević Gajević pričala im je o „začinskim” slovima, kako je naučila slova. Baka joj je tražila da joj doda u kuhinji slovo š, i ona bi joj dala šećer. Baka traži slovo b, unuka dodaje biber itd – kaže Ljiljana Simić.

U vrtiću u Sirogojnu, na promociji „Danice za mlade” pitala je decu na šta ih asociraju slova. Slovo lj za njih je, kažu – ljubav.

– Pomenuli su ljubav prema životinjama. Tu sam ih čekala i odmah ih uvodim u književni tekst, u pesme o životinjama. Govorila sam i šire, o ljubavi prema svom mestu, prema drugarima. Došli smo i do Ršuma, jer je njegovo rodno mesto tu u blizini. Potrebno je još u porodilištu da roditelji dobiju knjigu pesama sa kojom će beba da raste. U vrtićima treba da gostuju ekolozi, pisci, i da ih zavodimo pričama o nasleđu – ističe Ljiljana Simić.

Prema njenim rečima, škole u Nemačkoj i za vreme raspusta imaju radionice, i to je način da đaci ne budu u kafiću ili ulici. A od naših, pohvaljuje:

– Đaci iz ekonomske škole „Nada Dimić” iz Zemuna osvajaju nagrade iz srpskog na republičkom takmičenju, neguju ćirilicu, objavili su knjigu đačkih literarnih radova, dok su učenici „Braće Baruh” napisali knjigu o Dorćolu.

Druženja sa decom i roditeljima u Vukovoj zadužbini počinju četvrtkom u podne, a domaćin je Miodrag Maticki.

– Dolaze dečaci iz šestog razreda i pitaju pisce kako da osvoje svoju simpatiju! Pričamo im da je dasa onaj koji u društvu devojčica ispriča nešto zanimljivo. A šta da ispričam – pita me taj mali dasa. Ispričaj neku caku koju si pročitao o životinjama – priča Ljiljana Simić, koja se iskreno raduje svakom susretu sa ovim malim glavama.

M. Sretenović